Iz lavirinta
Dozvola, saglasnost, odobrenje, potvrda…
O AKCIJI...
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je u maju 2008. godine pokrenula akciju "Iz lavirinta" sa ciljem da se identifikuju administrativne prepreke za privređivanje u Srbiji i da se pomogne u njihovom uklanjanju. Osnovni zadatak jeste da se definišu neodgovarajući i zastareli zakonski propisi i podzakonski akti koji otežavaju poslovanje i ukaže institucijama koji propisi i procedure treba da budu izmenjeni ili ukinuti. Pored konkretnih ušteda u vremenu i novcu, olakšanje procedura unapređuje i zakonitost u radu privrednika i institucija. Velike kompanije i mala i srednja preduzeća, opštine, gradovi i nevladine organizacije okupljene u članstvu NALED-a su se udružile uz svesrdnu podršku B92 i USAID-a da pomognu Vladi Srbije da rastereti mala i srednja preduzeća i omogući im da budu konkurentnija na međunarodnom tržištu. Akcije slične ovoj se u Evropskoj uniji sprovode više godina da bi se stvorio sistem koji je privredi na usluzi, a ne na teretu (http://ec.europa.eu/enterprise/admin-burdens-reduction/). Takođe, slične oblike prikupljanja predloga za pojednostavljivanje procedura sprovele su mnoge zemlje pre nego što su započele regulatornu giljotinu - radikalno ukidanje propisa koji nisu u upotrebi ili zahtevaju izmene, jer opterećuju privredu i građane. Tokom prve faze kampanje NALED-a prikupljeno je 250 predloga za pojednostavljenje procedura, objavljenih u "Sivoj knjizi", pri čemu je ekonomska analiza Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) potvrdila da samo tri procedure na koje su privrednici imali primedbe koštaju našu privredu više od 23 miliona evra godišnje. Privrednici i građani dostavili su predloge nepotrebno složenih procedura uz predloge za njihovo pojednostavljenje koji su analizirani i objavljeni u publikaciji "Siva knjiga". NALED je sa zaključcima iz "Sive knjige" upoznao državne organe sa ciljem da se kontinuirano unapređuje njihov rad i sprovedu odabrana rešenja. Koristeći predloge iz publikacije, državni organi su u mogućnosti da za relativno kratko vreme reše probleme privrednicima bez angažovanja velikih resursa.
Godinu dana od objavljivanja publikacije NALED je svojim članovima,partnerima i medijima predstavio najnovije izdanje Sive knjige II koja uključuje 21 novi predlog, koji su posebno obrađeni korišćenjem iste metodologije kao i u prvom izdanju i dodelio nagrade najboljim reformatorima koji su u 2009. godini u svom domenu najviše učinili da se Srbija pomeri napred u pogledu efikasnosti administracije i uslova za privređivanje. NALED se bazirao na kategorijama koje predstavljaju tri stuba razvoja – lokal, privreda i država, dok su kriterijumi prilikom izbora kandidata obuhvatali doprinos stvaranju povoljnijeg okvira za LER i razvoj MSP,razumevanje lokalne samouprave i potreba privrede, kontrola primene zakona, promocija interesa lokalne samouprave u odnosu sa republičkim vlastima, značajan uticaj realizovanih mera na rast privrede i razvoj opština. Uz podršku članova Saveta akcije “Iz lavirinta”, koji uključuju Privrednu komoru Srbije, Klub privrednih novinara, Uniju poslodavaca Srbije, USAID, NALED je odlučio da prema navedenim kriterijumima dodeli nagrade zaslužnim reformatorima a to su: Miomir Brkić, ekonomski urednik Politike, Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin, Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre, Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade RS i ministar ekonomije i regionalnog razvoja i Veran Matić, direktor RDP B92, koji je primio priznanje NALED-a za izuzetan doprinos i medijsku podršku kampanji Iz lavirinta koja je uz pomoć B92 izvršila inicijalni pritisak na institucije i podstakla reformu koja je nastavljena kroz giljotinu propisa.
Očekujemo da se nadležne institucije ne zadrže samo na uklanjanju propisa koji se ne koriste, već da se usmeri na regulativu koja je svakodnevno u upotrebi i koja pred privredu postavlja niz birokratskih prepreka. Veliku nadu polažemo u projekat Sveobuhvatne reforme propisa (SRP) kojoj je podršku dala Vlada Republike Srbije, kroz koju se očekuje i realizacija većine rešenja na koja ukazuje Siva knjiga i nadamo se da se neće zadržati na uklanjanju nepotrebnih propisa koji se ne koriste, već da ce uz snažnu podršku Vlade pojednostaviti upravo propise i procedure koje se svakodnevno koriste a koje stvaraju najveće probleme privrednicima.
Godinu dana od objavljivanja publikacije NALED je svojim članovima,partnerima i medijima predstavio najnovije izdanje Sive knjige II koja uključuje 21 novi predlog, koji su posebno obrađeni korišćenjem iste metodologije kao i u prvom izdanju i dodelio nagrade najboljim reformatorima koji su u 2009. godini u svom domenu najviše učinili da se Srbija pomeri napred u pogledu efikasnosti administracije i uslova za privređivanje. NALED se bazirao na kategorijama koje predstavljaju tri stuba razvoja – lokal, privreda i država, dok su kriterijumi prilikom izbora kandidata obuhvatali doprinos stvaranju povoljnijeg okvira za LER i razvoj MSP,razumevanje lokalne samouprave i potreba privrede, kontrola primene zakona, promocija interesa lokalne samouprave u odnosu sa republičkim vlastima, značajan uticaj realizovanih mera na rast privrede i razvoj opština. Uz podršku članova Saveta akcije “Iz lavirinta”, koji uključuju Privrednu komoru Srbije, Klub privrednih novinara, Uniju poslodavaca Srbije, USAID, NALED je odlučio da prema navedenim kriterijumima dodeli nagrade zaslužnim reformatorima a to su: Miomir Brkić, ekonomski urednik Politike, Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin, Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre, Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade RS i ministar ekonomije i regionalnog razvoja i Veran Matić, direktor RDP B92, koji je primio priznanje NALED-a za izuzetan doprinos i medijsku podršku kampanji Iz lavirinta koja je uz pomoć B92 izvršila inicijalni pritisak na institucije i podstakla reformu koja je nastavljena kroz giljotinu propisa.
Očekujemo da se nadležne institucije ne zadrže samo na uklanjanju propisa koji se ne koriste, već da se usmeri na regulativu koja je svakodnevno u upotrebi i koja pred privredu postavlja niz birokratskih prepreka. Veliku nadu polažemo u projekat Sveobuhvatne reforme propisa (SRP) kojoj je podršku dala Vlada Republike Srbije, kroz koju se očekuje i realizacija većine rešenja na koja ukazuje Siva knjiga i nadamo se da se neće zadržati na uklanjanju nepotrebnih propisa koji se ne koriste, već da ce uz snažnu podršku Vlade pojednostaviti upravo propise i procedure koje se svakodnevno koriste a koje stvaraju najveće probleme privrednicima.
ŠTA JE URAĐENO...
Izmenjeno je 8 predloga iz Naled Sive Knjige, 2 su rešena a ostali su modifikovani, odnosno ima određenih pomaka u njihovom sprovođenju.
• Registracija privrednih društava/Na ovom polju je došlo do izvesnog napretka tokom 2009. godine. Poslednjim izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji je omogućeno da se u najvećem broju slučajeva zahtev za dodelu PIB-a podnosi prilikom registracije privrednog društva. Ovo je bio značajan korak ka stvaranju tzv. jednošalterskog sistema (eng. „One stop shop“). Na žalost, jednošalterski sistem nije u potpunosti sproveden, tako da je i dalje potrebno nakon dobijanja samog PIB-a ići u Poresku upravu i podneti ostale dokumente i podići samo rešenje o dodeli PIB-a.
• Registracija poslovnih udruženja zdravstvenih ustanova i privatne prakse/Donošenjem i potpunom primenom novog Zakona o udruženjima, ovaj problem bi trebalo da bude rešen. Novim Zakonom se između ostalog, omogućava da udruženje osnuje najmanje tri fizička ili pravna lica, dok su do sada udruženje građana mogla da osnuju samo 10 fizičkih lica. Novim Zakonom je takođe predviđeno da će se udruženja registrovati u Agenciji za privredne registre.
• Promena podataka u rešenju o registrovanju privrednog subjekta/Obaveza obaveštavanja različitih organa o promenama koje se registruju u APR-u i dalje postoji (osim uprošćavanja postupka podnošenja zahteva za PIB prilikom osnivanja privrednih subjekata). U nekim slučajevima postoji čak obaveza da se istom organu podnose dve poreske prijave. Na primer, ukoliko preduzeće obveznik PDV-a promeni pretežnu delatnost, ima obavezu da podnese dve poreske prijave Poreskoj upravi. Jedna poreska prijava se podnosi da bi se izdalo novo rešenje o određivanju PIB-a , a druga se podnosi zbog registracije PDV-a. Skrećemo pažnju da se ove dve prijave podnose se na istu adresu, ali na različitim mestima i da ne postoji komunikacija između različitih organizacionih jedinica PU.Pored dopune Zakona o registraciji privrednih subjekata, trebalo bi izmeniti i odgovarajuće poreske zakone i odluke o lokalnim taksama kako bi se svaka izmena podataka koji se registruju u APR-u službenim putem dostavljala na adrese Poreske uprave i lokalnih uprava javnih prihoda.
• Složena procedura prijave zaposlenih na obavezno osiguranje/Između dva izdanja Sive knjige nije bilo značajnih pomaka u rešavanju ovog pitanja. Ipak, u oči početka sprovođenja projekta Sveobuhvatne reforme propisa – SRP državni zvaničnici su najavili da će se početkom 2010 godine preći na pojednostavljeni sistem prijave zaposlenih i smanjenje broja institucija kojima se prijave sa gotovo identičnim sadržajem moraju podnositi.Napredak je ostvaren u postupku prijave zaposlenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Više se ne traži podnošenje prijave o slobodnom radnom mestu (obrazac E1), već se samo podnosi prijava o zasnivanju radnog odnosa (obrazac E3). Ovo je omogućeno donošenjem novog Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
• Problem vlasništva nad zemljištem u Republici Srbiji/Novim Zakonom o planiranju i izgradnji koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine omogućeno je sticanje svojine nad gradskim građevinskim zemljištem uz ispunjavanje određenih uslova. Takođe novi zakon omogućava i da postojeći korisnici zemljišta postanu vlasnici. Ostaje da se vidi kako će se u praksi ovaj zakon primenjivati.
• Složena i dugotrajna procedura dobijanja građevinske dozvole/Novi Zakon je uveo niz novina i još uvek nije moguće proceniti njegove praktične domete u ubrzavanju procedura i smanjivanju birokratskih prepreka za privredu i građane. Glavne novine koje je novi Zakon uveo se odnose na pravni status građevinskog zemljišta (po prvi put u Srbiji, Zakon jasno dozvoljava privatno vlasništvo nad bilo kojom vrstom građevinskog zemljišta), prostorno planiranje i dozvole za izgradnju (Zakon smanjuje broj urbanističkih planova i teži pojednostavljenju postupka za dobijanje dozvola) i legalizaciju (dozvoljena je legalizacija svih objekata izgrađenih do stupanja na snagu Zakona).
• Zahtev da izvodi iz evidencija o ličnim stanjima ne bude stariji od šest meseci/U martu 2009. godine je stupio na snagu novi Zakon o matičnim knjigama koji izričito propisuje da važnost izvoda nije vremenski ograničena a da za upotrebu izvoda koji ne sadrži poslednje podatke odgovara lice koje ga je stavilo u pravni saobraćaj. Ostaje da se vidi da li će različiti organi prilikom rešavanja o pravima građana poštovati ovo zakonsko rešenje i prihvatati uverenja koja su starija od 6 meseci. Na primer, na internet prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova (sredinom oktobra 2009.) u odeljku koji sadrži podatke o dokumentima potrebnim za vađenje lične karte, stoji da je između ostalog potrebno priložiti i izvod iz matične knjige rođenih koji nije stariji od 6 meseci.
• Obaveza prijavljivanja stranaca u zemlju/Novi Zakon o strancima je počeo da se primenjuje od aprila 2009. godine. Ovaj novi Zakon je u mnogim elementima korak napred u odnosu na stari Zakon o kretanju i boravku stranaca. Obaveza prijavljivanja stranaca je ostala i u novom zakonu, ali je rok za prijavu stranaca koji koriste uslugu smeštaja u Srbiji produžen sa 12 na 24 sata i izričito predviđena mogućnost da se prijava obavi elektronskom poštom.
Uporedna praksa ipak pokazuje da je problem administracije vrlo kompleksan jer i druge inicijative, koje su pokrenute kao akcije na nacionalnom nivou, u ovakvom ambijentu nisu imale veći efekat jer nije sazrela klima da se sprovede reforma. Nažalost još uvek nije dovoljno razvijena svest da se javna uprava finansira iz poreza koje svi građani plaćaju i da zbog toga treba da im bude na usluzi. U razvijenim zemljama se podrazumeva da je javna uprava servis za građane i da joj je primarna svrha da služi svojim korisnicima. Ovde moramo napomenuti da se Srbija na dve najuticajnije rang liste zemalja prema karakteristikama njihovog privrednog okruženja kotira veoma loše. Prema izveštaju "Doing Business Report" (DBR) Srbija je na 88. mestu među 183 zemlje, dok se na "The Global Competitiveness Report" listi (GCR), nalazi se na 94. mestu između 133 zemlje. To znači da na međunarodnom planu nazadujemo najviše u onim kategorijama koje zavise od zakonodavstva izvršnih vlasti, što ukazuje na nedostatak političke volje da se i sa relativno skromnim izmenama u propisima znatno olakša poslovanje privrednicima, ali i potvrđuje da kada ta volja bude postojala, Srbija za kratko vreme može da napravi velike pomake. Preciznije rečeno - tri najproblematičnija faktora za poslovanje u Srbiji su politička nestabilnost, korupcija i neefikasna javna uprava. Ovi faktori ne zahtevaju kapitalne investicije več političku volju da se prihvate principi dobrog upravljanja. Napomenuli bismo još da Prema GCR 2009-2010 Srbija najlošije stoji u pogledu opterećenja koje predstavlja pravna regulativa. Nalazimo se na 129. od 133 moguća mesta. Sve ovo pokazuje teret poslovanja koji nose privrednici u Srbiji. Količina izgubljenog novca i vremena je samo jedan od pokazatelja koliko su naša preduzeća opterećena birokratijom u odnosu na svoje konkurente u zemljama u okruženju i EU.
• Registracija privrednih društava/Na ovom polju je došlo do izvesnog napretka tokom 2009. godine. Poslednjim izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji je omogućeno da se u najvećem broju slučajeva zahtev za dodelu PIB-a podnosi prilikom registracije privrednog društva. Ovo je bio značajan korak ka stvaranju tzv. jednošalterskog sistema (eng. „One stop shop“). Na žalost, jednošalterski sistem nije u potpunosti sproveden, tako da je i dalje potrebno nakon dobijanja samog PIB-a ići u Poresku upravu i podneti ostale dokumente i podići samo rešenje o dodeli PIB-a.
• Registracija poslovnih udruženja zdravstvenih ustanova i privatne prakse/Donošenjem i potpunom primenom novog Zakona o udruženjima, ovaj problem bi trebalo da bude rešen. Novim Zakonom se između ostalog, omogućava da udruženje osnuje najmanje tri fizička ili pravna lica, dok su do sada udruženje građana mogla da osnuju samo 10 fizičkih lica. Novim Zakonom je takođe predviđeno da će se udruženja registrovati u Agenciji za privredne registre.
• Promena podataka u rešenju o registrovanju privrednog subjekta/Obaveza obaveštavanja različitih organa o promenama koje se registruju u APR-u i dalje postoji (osim uprošćavanja postupka podnošenja zahteva za PIB prilikom osnivanja privrednih subjekata). U nekim slučajevima postoji čak obaveza da se istom organu podnose dve poreske prijave. Na primer, ukoliko preduzeće obveznik PDV-a promeni pretežnu delatnost, ima obavezu da podnese dve poreske prijave Poreskoj upravi. Jedna poreska prijava se podnosi da bi se izdalo novo rešenje o određivanju PIB-a , a druga se podnosi zbog registracije PDV-a. Skrećemo pažnju da se ove dve prijave podnose se na istu adresu, ali na različitim mestima i da ne postoji komunikacija između različitih organizacionih jedinica PU.Pored dopune Zakona o registraciji privrednih subjekata, trebalo bi izmeniti i odgovarajuće poreske zakone i odluke o lokalnim taksama kako bi se svaka izmena podataka koji se registruju u APR-u službenim putem dostavljala na adrese Poreske uprave i lokalnih uprava javnih prihoda.
• Složena procedura prijave zaposlenih na obavezno osiguranje/Između dva izdanja Sive knjige nije bilo značajnih pomaka u rešavanju ovog pitanja. Ipak, u oči početka sprovođenja projekta Sveobuhvatne reforme propisa – SRP državni zvaničnici su najavili da će se početkom 2010 godine preći na pojednostavljeni sistem prijave zaposlenih i smanjenje broja institucija kojima se prijave sa gotovo identičnim sadržajem moraju podnositi.Napredak je ostvaren u postupku prijave zaposlenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Više se ne traži podnošenje prijave o slobodnom radnom mestu (obrazac E1), već se samo podnosi prijava o zasnivanju radnog odnosa (obrazac E3). Ovo je omogućeno donošenjem novog Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
• Problem vlasništva nad zemljištem u Republici Srbiji/Novim Zakonom o planiranju i izgradnji koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine omogućeno je sticanje svojine nad gradskim građevinskim zemljištem uz ispunjavanje određenih uslova. Takođe novi zakon omogućava i da postojeći korisnici zemljišta postanu vlasnici. Ostaje da se vidi kako će se u praksi ovaj zakon primenjivati.
• Složena i dugotrajna procedura dobijanja građevinske dozvole/Novi Zakon je uveo niz novina i još uvek nije moguće proceniti njegove praktične domete u ubrzavanju procedura i smanjivanju birokratskih prepreka za privredu i građane. Glavne novine koje je novi Zakon uveo se odnose na pravni status građevinskog zemljišta (po prvi put u Srbiji, Zakon jasno dozvoljava privatno vlasništvo nad bilo kojom vrstom građevinskog zemljišta), prostorno planiranje i dozvole za izgradnju (Zakon smanjuje broj urbanističkih planova i teži pojednostavljenju postupka za dobijanje dozvola) i legalizaciju (dozvoljena je legalizacija svih objekata izgrađenih do stupanja na snagu Zakona).
• Zahtev da izvodi iz evidencija o ličnim stanjima ne bude stariji od šest meseci/U martu 2009. godine je stupio na snagu novi Zakon o matičnim knjigama koji izričito propisuje da važnost izvoda nije vremenski ograničena a da za upotrebu izvoda koji ne sadrži poslednje podatke odgovara lice koje ga je stavilo u pravni saobraćaj. Ostaje da se vidi da li će različiti organi prilikom rešavanja o pravima građana poštovati ovo zakonsko rešenje i prihvatati uverenja koja su starija od 6 meseci. Na primer, na internet prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova (sredinom oktobra 2009.) u odeljku koji sadrži podatke o dokumentima potrebnim za vađenje lične karte, stoji da je između ostalog potrebno priložiti i izvod iz matične knjige rođenih koji nije stariji od 6 meseci.
• Obaveza prijavljivanja stranaca u zemlju/Novi Zakon o strancima je počeo da se primenjuje od aprila 2009. godine. Ovaj novi Zakon je u mnogim elementima korak napred u odnosu na stari Zakon o kretanju i boravku stranaca. Obaveza prijavljivanja stranaca je ostala i u novom zakonu, ali je rok za prijavu stranaca koji koriste uslugu smeštaja u Srbiji produžen sa 12 na 24 sata i izričito predviđena mogućnost da se prijava obavi elektronskom poštom.
Uporedna praksa ipak pokazuje da je problem administracije vrlo kompleksan jer i druge inicijative, koje su pokrenute kao akcije na nacionalnom nivou, u ovakvom ambijentu nisu imale veći efekat jer nije sazrela klima da se sprovede reforma. Nažalost još uvek nije dovoljno razvijena svest da se javna uprava finansira iz poreza koje svi građani plaćaju i da zbog toga treba da im bude na usluzi. U razvijenim zemljama se podrazumeva da je javna uprava servis za građane i da joj je primarna svrha da služi svojim korisnicima. Ovde moramo napomenuti da se Srbija na dve najuticajnije rang liste zemalja prema karakteristikama njihovog privrednog okruženja kotira veoma loše. Prema izveštaju "Doing Business Report" (DBR) Srbija je na 88. mestu među 183 zemlje, dok se na "The Global Competitiveness Report" listi (GCR), nalazi se na 94. mestu između 133 zemlje. To znači da na međunarodnom planu nazadujemo najviše u onim kategorijama koje zavise od zakonodavstva izvršnih vlasti, što ukazuje na nedostatak političke volje da se i sa relativno skromnim izmenama u propisima znatno olakša poslovanje privrednicima, ali i potvrđuje da kada ta volja bude postojala, Srbija za kratko vreme može da napravi velike pomake. Preciznije rečeno - tri najproblematičnija faktora za poslovanje u Srbiji su politička nestabilnost, korupcija i neefikasna javna uprava. Ovi faktori ne zahtevaju kapitalne investicije več političku volju da se prihvate principi dobrog upravljanja. Napomenuli bismo još da Prema GCR 2009-2010 Srbija najlošije stoji u pogledu opterećenja koje predstavlja pravna regulativa. Nalazimo se na 129. od 133 moguća mesta. Sve ovo pokazuje teret poslovanja koji nose privrednici u Srbiji. Količina izgubljenog novca i vremena je samo jedan od pokazatelja koliko su naša preduzeća opterećena birokratijom u odnosu na svoje konkurente u zemljama u okruženju i EU.
ŠTA DALJE...
NALED će nastaviti praksu podsticanja resornih ministarstava i regulatornih tela da sprovedu preporuke navedene u dopunjenoj publikaciji “Naled Sivoj knjizi II” i na taj način, bez izdvajanja sredstava i ponude konkretne pogodnosti, olakšaju poslovanje u Srbiji. Javnost ćemo redovno izveštavati o napretku o stepenu reformisanosti administracije i spremnosti državnih institucija da prerastu u efikasan i transparentan servis na usluzi svojim korisnicima, a po ugledu na dobru praksu razvijenih zemalja. Ovom prilikom apelujemo na građane, privrednike, medije da daju svoj doprinos i dostavljaju nam svoje predloge i sugestije, odnosno komentarišu postojeće predloge na sajtu, u okviru sekcije Blog, jer je to jedan od načina da utičemo na dalji tok reformi. Sva pitanja možete poslati na: iz_lavirinta@naled-serbia.org. Alternativno, Vaše predloge možete slati i poštom na sledeću adresu: NALED, Zetska 4a/2, 11000 Beograd.
Nadamo se da ćemo u narednom izdanju Sive knjige moći da izvestimo o znatno većem broju konkretnih ekonomskih reformi. Siva knjiga III obuhvatiće i predloge koje ćemo prikupiti do objavljivanja publikacije u 2010.
Preuzmite flajer akcije "Iz lavirinta"Nadamo se da ćemo u narednom izdanju Sive knjige moći da izvestimo o znatno većem broju konkretnih ekonomskih reformi. Siva knjiga III obuhvatiće i predloge koje ćemo prikupiti do objavljivanja publikacije u 2010.
Preuzmite reklamu akcije "Iz lavirinta"
Preuzmite formular akcije "Iz lavirinta"
Preuzmite pravnu analizu akcije "Iz lavirinta"
Preuzmite ekonomsku analizu akcije "Iz lavirinta"
Upoznajte se sa stavovima investitora u Srbiji. Preuzmite PPT "Rezultati istraživanja o investitorima u Srbiji" koje su uradili USAID/MEGA (Program za podsticaj ekonomskom razvoju opština) i Strategic Marketing Research.
