U održivom razvoju je odgovor na klimatske i ekonomske izazove

Digitalizacija lokalnih usluga, unapređenje javnog transporta i stalna interakcija sa građanima su ključni prioriteti održivog razvoja gradova, zaključak je panel diskusije "Pametni gradovi i zelena tranzicija: Oblikovanje održive urbane budućnosti", koju je organizovao NALED, drugog dana ESG Adria Samita, koji je održan u Tivtu pod sloganom “Deluj sada za održivo sutra”.

Pametni gradovi fokusiraju se na primenu naprednih tehnologija kako bi unapredili efikasnost lokalnih usluga, promovisali održivost i unapredili kvalitet života svojih građana. O tome kako tehnologija može oblikovati budućnost gradova razgovarala ja Ana Ilić, direktorka Odeljenja za dobru upravu u NALED-u sa svojim gostima Anom Babić, asistentkinjom na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Rijeci, Vladislavom Cvetkovićem, predsednikom Upravnog odbora NALED-a i Željkom Komnenovićem, gradonačelnikom Tivta.

Kao organizacija koja okuplja predstavnike javnog, privatnog i civilnog sektora, NALED se zalaže za promociju održivog razvoja i sve je više aktivnosti usmereno na usvajanje ovog modela rada od strane lokalnih samouprava i kompanija. 

- Kao što imamo ESG kriterijume po kojima ocenjujemo „poželjnost“ neke kompanije kao poslodavca, tako će i lokalne zajednice i ono što one nude, biti posmatrano ne samo kroz povoljnost poslovne klime za investicije, već i kroz uslove za život i zdravo okruženje. Upravo one sredine koje su inkluzivne i tolerantne, energetski nezavisne, koje obezbeđuju pristup zdravoj hrani i vodi će biti stecišta života, inovacija i preduzetništva – rekao je Vladislav Cvetković.

U Hrvatskoj više od 70% ulaganja u lokalne samouprave dolazi iz evropskih fondova i prema rečima Ane Babić, to je jedna od najvećih prednosti članstva u EU.

Takođe, ona je istakla kako ne moraju nužno najveći gradovi da budu i najrazvijeniji i istakla primere Rijeke i Dubrovnika koji godinama unazad pobeđuju u Smart City kategoriji u izboru najboljih gradova, koji se održava u organizaciji Jutarnjeg lista, portala gradonačelnik.hr i agencije Ipsos.

Takav primer pruža i Tivat koji je prema rečima gradonačelnika Željka Komnenovića od malog industrijskog grada sa 8.000 stanovnika napredovao do turističke high level destinacije, gde se broj meštana udvostručio.

- Transformacija koju Tivat doživljava poslednjih 15 godina predstavlja veliki izazov da smer njegovog rasta stavimo pod kontrolu, učinimo održivim i oplemenimo nasleđem. Da tom rastu damo formu i postavimo jasnu viziju ka kojoj želimo ići. Ništa ne poziva na akciju kao obaveza očuvanja najvrednijih resursa koje imamo, a u slučaju Tivta i Crne Gore, to su ljudi, priroda i prostor – zaključio je Komnenović.

Na panelu se moglo čuti i o značaju javno-privatnih partnerstava za agendu pametnih gradova u regionu, kao i o reformama koje treba da podrže inicijative pametnih gradova na lokalnom nivou.

Rečeno je da nedostatak veština, infrastrukturna i tehnološka manjkavost mogu biti glavna prepreka ka usvajanju pametnih rešenja u lokalnim samouprava, ali jača regionalna saradnja može pomoći u bržoj transformaciji regiona jugoistočne Evrope.

ESG Adria Samit okupio je više od 600 učesnika, a fokus je bio na temama kao što su održivo finansiranje, zelena tranzicija, velike regionalne investicije, ali i širenje interesovanja na oblast veštačke inteligencije i razvoja startapa.