Anketa

februar 2017 Koju od pet ključnih preporuka Sive knjige 9 bi najpre trebalo sprovesti:
Rezultati

Analiza kapaciteta inspekcija

Analiza rada inspekcija, prva je analiza ove vrste urađena u Srbiji i deo je Projekta jačanja konkurentnosti Srbije koji su u decembru 2013. pokrenuli NALED i USAID. Cilj analize jeste da se na sveobuhvatan način sagleda trenutno stanje u oblasti inspekcija u Republici Srbiji čija se nadležnost prvenstveno odnosi na nadzor nad primenom propisa kojima se reguliše privredna delatnost, utvrde kapaciteti sa kojima te inspekcije raspolažu, kao i način postupanja tih inspekcija kako u sferi legalnog poslovanja tako i u oblasti sive ekonomije. U Republici Srbiji ne postoji ni jedan jedinstveni zvanični dokument javne politike koji se na sveobuhvatan način bavi problemom sive i crne ekonomije. Na osnovu analize NALED će formulisati preporuke Vladi za reformisanje inspekcijskih službi u cilju efikasnijeg nadzora i postupanja tih organa u borbi protiv sive ekonomije.

S obzirom na cilj ovog Projekta, analiza se primarno odnosila na inspekcije koje vrše nadzor nad primenom propisa u oblasti privredne delatnosti, i to na inspekcije u okviru čijih nadležnosti je zabeležen visok stepen „sive ekonomije“: Poresku upravu – Poresku inspekciju, Tržišnu inspekciju, Inspektorat za rad, Poljoprivrednu inspekciju, Turističku inspekciju, Građevinsku inspekciju, Urbanističku inspekciju, Fitosanitarnu inspekciju, Graničnu fitosanitarnu inspekciju, Zdravstvenu i Sanitarnu inspekciju, Inspekciju za opremu pod pritiskom, Republičku i Lokalnu komunalnu inspekciju.

Izveštaj obuhvata detaljnu analizu kapaciteta inspekcija u Republici Srbiji, analizu načina organizacije rada, postupka inspekcijskog nadzora, a naročito postupanja inspekcija u vršenju nadzora nad neregistrovanim odnosno neprijavljenim subjektima, transparentnosti rada inspekcija, koordinacije rada različitih inspekcija, kaznene politike i stimulativnih mera. Analiza obuhvata i preporuke za unapređenje rada inspekcija i suzbijanje sive ekonomije. 

Osnovni nalazi pokazuju sledeće:
  • Inspektori u 32 inspekcije u Srbiji u svom radu primenjuju preko 1.000 propisa;
  • Ne postoji sistemski zakon kojim se uređuje inspekcijski nadzor;
  • Identifikovani su ozbiljni nedostaci u pogledu koordinacije rada inspekcija;
  • Ne postoji specijalizovan softver i baza podataka koje bi koristile inspekcijske službe;
  • Evidentno je da su kapaciteti inspekcijskih organa nedovoljni;
  • Vrednovanje rada inspektora je neadekvatno, odnosno ne postoji sistem njihovog nagrađivanja;
  • Preduzimanje mera nad neregistrovanim, odnosno neprijavljenim subjektima je ograničeno;

Pojačan inspekcijski nadzor nad sivom ekonomijom nije mera koja sama po sebi može da dovede do smanjenja ove pojave i prevođenja sive ekonomije u legalne tokove, već je potrebno uporedo kontinuirano stvarati povoljno poslovno okruženje, a deo toga je i uređenje i vršenje inspekcijskog nadzora u skladu sa savremenim inspekcijskim standardima. Time bi se značajno smanjio broj subjekata koji prelaze iz legalnog u nelegalno poslovanje, a subjekti koji su u „sivoj zoni“ uvideli bi prednosti i koristi zakonitog poslovanja i prelaska u „belu zonu“.

Preuzmite prezentaciju:
Analiza kapaciteta inspekcija u Republici Srbiji 2014. 

Preuzmite publikaciju:
Analiza inspekcija u Republici Srbiji 2014.