Na inicijativu svojih članova, NALED analizira regulativu i strateške planove republičkih organa u oblasti ekonomskog razvoja, kao i nacrte ovih dokumenata, predlaže potrebna poboljšanja sa ciljem usklađivanja sa zakonima EU, i informiše članstvo Alijanse o njihovom sadržaju i očekivanim implikacijama.

U okviru svoje web prezentacije, NALED prati propise od interesa za lokalni ekonomski razvoj od faze pripreme do pune primene, oslanjajući se na tumačenje i analize stručnjaka, od kojih su mnogi angažovani u privredi, državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.

Nacrtom zakona imperativnim normama uređuje se rok izmirenja novčanih obaveza kao jedan od najznačajnijih elemenata ugovornog odnosa. Na taj način, bitno se sužava načelo autonomije volje ugovornih strana kao jedan od osnovnih principa obligacionog prava, a država se, bez jasnog i neophodnog razloga, upliće u regulisanje međusobnih odnosa privrednih subjekata.
Smatramo da zakonski rok za izmirenje novčanih obaveza može da se utvrdi samo za slučajeve kada je dužnik subjekt iz javnog sektora.
Alternativno, za ugovorne odnose između privrednih subjekata (odnosno subjekata privatnog prava) zakonom utvrđeni rok za izvršenje novčanih obaveza mogao bi da se primenjuje samo u sledećim slučajevima:

• ako ugovorom nije utvrđen rok izmirenja novčanih obaveza,
• ukoliko ne postoji pisani ugovor,
• ukoliko je, suprotno dobrim poslovnim običajima i načelu savesnosti i poštenja, ugovaranjem dužeg roka za izvršenje novačnih obaveza narušena ravnopravnost strana u obligacionom odnosu.

Predviđeno je da se zakon primenjuje i na građevinske i investicione radove. Zbog dugoročnosti i specifičnosti ovakvih poslova (plaćanje kroz privremene situacije, dugački garantni periodi, uobičajena primena garantnih depozita – zadržavanja dela cene) nije jasno kako bi se odredbe predloženog zakona primenjivale na ovakve poslove, odnosno, kakve bi bile reprekusije primene predloženih odredbi na izvršennje građevinskih i investicionih radova a time i ceo građevinski sektor. Interesantno je da se u nacrtu definiše pojam „privremena ili okončana situacija“ koji se nigde u tekstu nacrta ne koristi.


Prilikom definisanja pojma „privredni subjekt“ trebalo bi jasno navesti da se zakon primenjuje samo na rezidente Republike Srbije. Takođe je potrebno urediti tretman ogranaka stranih privrednih društava u Srbiji, odnosno ogranaka domaćih privrednih društava u inostranstvu.


Predlažemo da se član 3 briše ili da se koriguje na način sugerisan u opštim primedbama.
Nevezano za to, u st. 4 (duži rok za isplatu u ratama) nije jasno kako se računa rok od 90 dana (da li je to ukupni rok u kojem treba da se izvrši celokupno plaćanje – što bi značilo da je plaćanje u ratama moguće najviše u 3 mesečne rate). Takođe, ne vidimo nikakav razlog za uslovljavanje jednakog iznosa mesečnih rata (st. 5).


Utvrđvanje novčanih kazni za neizvršenje obaveza iz obligacionih odnosa smatramo potpuno neprimerenim. Poverilac, uključujući i svakog poverioca iz javnog sektora, će na ime kašnjenja u izmirenju novčane obaveze ostvariti pravo na zateznu kamatu i time je postignuta svrha obeštećenja učesnika u obligacionom odnosu. Ne vidimo bilo kakvo opravdanje zašto bi i država ostvarivala bilo kakv prihod po osnovu prekršajnih novčanih kazni koje su vezane za isključivo privatne odnose ugovornih strana.
Iznos kazne je neprimereno visok. Sam način utvrđivanja visine novčane kazne u procentu od vrednosti neizmirene obaveze je veoma neuobičajeno rešenje, tim pre što za razliku od ugovorne kazne u privatnopravnim odnosima (na šta ova formulacija najviše podseća), ne pravi nikakvu distinkciju u zavisnosti od dužine kašnjenja (istu kaznu platiće neko ko kasni 1 dan ili nekoliko meseci). Sve to, ponavljamo, bez jasnog osnova zašto bi država uopšte propisivala i naplaćivala ovakve kazne za neizvršenje obaveze u ugovornom odnosu.

Beograd, 05.11.2012.

Izvršna kancelarija NALED-a

Preuzmite Komentar na nacrt Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama