Na zahtev svojih članova, NALED analizira regulativu i strateške planove republičkih organa u oblasti ekonomskog razvoja, kao i nacrte ovih dokumenata, predlaže potrebna poboljšanja sa ciljem usklađivanja sa zakonima EU, i informiše članstvo Alijanse o njihovom sadržaju i očekivanim implikacijama.

U okviru svoje web prezentacije, NALED prati propise od interesa za lokalni ekonomski razvoj od faze pripreme do pune primene, oslanjajući se na tumačenje i analize stručnjaka, od kojih su mnogi angažovani u privredi, državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.

Novi Zakon o privrednim društvima je donet radi usklađivanja ovog propisa sa evropskim direktivama, najsavremenijim rešenjima uporednog prava i novim Zakonom o tržištu kapitala, kao i radi ukidanja nepotrebnih ograničenja u organizovanju društva i prevazilaženja problema uočenih u primeni važećeg zakona, a pre svega u cilju poboljšanja pravnog okvira za poslovanje u Srbiji. Vodilo se računa o tome da se privrednim subjektima ovim izmenama ne nametnu troškovi usaglašavanja sa novim rešenjima u najvećoj meri u kojoj je to bilo moguće.

Najznačajnije novine koje donosi Zakon su sledeće:

• osnivački akt je kod akcionarskog društva (AD) postao istorijski akt (obavezan akt za ovu pravnu formu je Statut koji se menja odlukom skupštine AD), dok je kod DOO zadržao dosadašnji karakter iz razloga da se ovoj najčeščoj pravnoj formi ne prouzorokuju nepotrebni troškovi usaglašavanja sa ovim novim rešenjem;


• gore navedeni akti, koji imaju statusno pravni karakter, obavezno se registruju u APR, kako bi bili dostupni trećim licima;


• propisano je da ugovor članova društva ima obligaciono pravni, a ne statusni karakter, čime je eliminisana pravna nesigurnost u vezi sa pravnim dejstvom tog nedostupnog akta na treća lica;


• ukinuta je obaveza posedovanja pečata koji je, umesto da poveća sigurnost u poslovanju, stvarao dodatnu probleme u vezi sa osporavanjem njegove autentičnosti i formalnim prigovorima o validnosti dokumenata;


• smanjen je minimalni kapital društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) na 100,00 dinara i ukinuta je obaveza uplate minimalnog kapitala pre registracije, čime je značajno ubrzana i olakšana procedura otpočinjanja poslovanja;


• propisano je da se osnovni kapital društva iskazuje u dinarima, čime se izašlo u susret zahtevima prakse da se ovaj propis usglasi sa propisima koji uređuju računovodstvo i reviziju (kako usaglašavanje sa ovom izmenom ne bi stvaralo troškove privredi, propisana je obaveza APR, tj. Registratora da tu promenu sprovede u Registru privrednih subjekata po službenoj dužnosti);


• propisano je da nenovčani ulozi u DOO i AD mogu biti samo u stvarima i pravima (ne i u radu i uslugama) i da je njihova procena obavezna samo za AD, ali da poveroci društva imaju pravo da pobijaju sporazumnu procenu i da unosilac uloga odgovara za razliku između utvrđene i registrovane vrednosti tog uloga;


• uvođenjem „pretpostavke uručenja pismena“ rešeni su problemi sa dostavom društvu i članovima, ali tako da im se ne uskrati mogućnost faktičke dostave, a uvedena je mogućnost registrovanja posebne adrese za prijem pismena, u kom slučaju se dostava vrši na tu adresu;


• jedino registrovano ograničenje za zastupanje koje deluje prema trećim licima jeste registrovana obaveza supotpisa (Direktiva EU), dok prekoračenje ostalih ograničenja za zastupanje može prouzokavati samo odgovornost zastupnika društvu za štetu koju mu prouzrokuje tim prekoračenjem, kao i krivičnu odgovornost zastupnika;


• propisna je mogućnost da direktor privrednog društva bude pravno lice, ali uz uslov da društvo ima bar još jednog direktora koje je fizičko lice (rešenje preuzeto iz UK) i tim je omogućeno investitoru da u tom svojstu angažuje pravno lice od koga izvesno može naplatiti štetu prouzrokovanu nesavesnim postupanjem;


• propisana je mogućnost društva da se opredeli za jednodomni ili dvodomni sistem upravljanja, što je rešenje koje je karakteristično za razvijene tržišne ekonomije i pruža mogućnost investitorima da se slobodno opredeljuju za sastav oragana društva;


• ukinuta je obaveza privrednih društva da objavu određenih podataka i događaja vrše u dnevnim listovima, ako to učine na internet stranici APR-a, osim ako ta društva svojim aktima nisu predvidela postojanje takve obaveze, čime su značajno smanjeni obavezni troškovi poslovanja;


• detaljnije je uređena zaštita poverilaca društva i akcionara, u slučajevima kada su njihova prava ugrožena konkretnim postupcima organa društva (npr. smanjenje kapitala, statusne promene i sl.);


• pojačana je odgovornost direktora i drugih lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu za nesavesno postupanje, a propisana je i njihova krivična odgovornost za konkretne postupke;


• svojstvo člana DOO stiče se registracijom u Registar PS, a ne upisom u Knjigu udela, koja je ukinuta, čime je eliminisana pravna nesigurnost u vezi sa identifikacijom članova društva;


• pojednostavljen je postupak sazivanja skupštine akcionarskih društava i jasno je propisano koja dokumenta akcionari mogu tražiti na uvid od društva, čime je onemogućena zloupotreba prava akcionara na pobijanje odluka skupštine iz formalnih razloga, kao i zloupotrebe prava na pristup dokumentima, a samim tim su smanjeni troškovi poslovanja akcionarskih društva i eliminisani najčešći osnovi za vođenje sporova po tim pitanjima;


• jasno je propisan postupak utvrđenja tržišne vrednosti akcija i emisione cene akcija;


• sužena je obaveza otuđenja, odnosno poništenja sopstvenih akcija (sada je to obaveza samo za akcije čija vrednost prevazilazi vrednost od 10% osnovnog kapitala i to u roku od dve godine)


• pedviđena je mogućnost squeeze out-a, ali i prava manjinskih akcionara na prodaju akcija, u slučaju kada većinski akcionar ima akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala društva;


• ukinute su ortačke preduzetničke radnje (ako ne promene pravnu formu do 01.01.2013 po službenoj dužnosti se prevode u ortačka društva) i sužena je mogućnost preduzetnika da angažuju lica bez zasnivanja radnog odnosa;

Zakon o privrednim društvima počinje da se primenjuje od 01. februara 2012. godine, obzirom da je ovaj rok bio potreban kako bi APR prilagodio Registar privrednih subjekata novim rešenjima.


Imajući u vidu da su AD u obavezi da svoja akta usklade sa novim zakonom do početka njegove primene (prvenstveno obaveza usvajanja statuta, ne i izmene osnivačkog akta, koji se sada tretira kao istorijski akt) i da te promene registruju u dodatnom roku od tri meseca, preporuka je da ta akta usvoje i ranije, predviđajući njihovu odloženu primenu sa danom početka primene Zakona. Tako će se blagovremeno uskladiti sa ovim novim zakonom.

Takođe, imajući u vidu da se po članu 465. stav 2. Zakona smatra da je akcionarsko društvo izvršilo obavezu obezbeđenja akcionarima pristupa aktima i dokumentima društva, ako im je omogućilo slobodan pristup i preuzimanje sa internet stranice društva (i to dokumenata navedenih u članu 464. Zakona) preporučujemo da društva blagovremeno uspostave svoje internet stranice i na njih postave pomenuta dokumenta, jer će na taj način jednostavno i sa minimalnim troškovima obezbediti nesporno izvršenje ove svoje obaveze.
Jedina obaveza DOO je da svoje organe usklade sa novim Zakonom o privrednim društvima. Ovo iz razloga što taj zakon više ne poznaje upravni odbor kao organ društva. Društvima koja imaju upravni odbor preporučujemo da blagovremeno izmene svoje osnivačke akte u delu u kome uređuju organe društva, predviđajući odloženu primenu akta sa danom početka primene Zakona.DOO koja imaju isključivo direktora, nemaju potrebu da usklađuju svoje organe. To su po pravilu jednočlana društva, kojih po statisci APR-a ima 75.424 od ukupno 100.076 DOO-a.

Skrećemo pažnju višečlanim DOO da novi zakon drugačije reguliše promet i nasleđivanje udela, kao i pravo na isključenje članova DOO. Te odredbe nisu imperativnog karaktera, ali ako su propustili da osnivačkim aktom ova pitanja urede, početkom primene novog zakona gore navedena prava članova će biti drugačije uređena nego do sada. Zbog toga preporučujemo članovima višečlanih DOO, kojima ne odgovaraju rešenja novog zakona po ovim pitanjima, da pokušaju da blagovremeno usaglase izmene osnivačkog akta, tako što će precizno regulisati ova pitanja.
Vlasnicima ortačkih radnji je ostavljen rok da se do 01.01.2013. godine usaglase sa ovim zakonom. Iz tog razloga im preporučujemo da se, svako po na osob, do tog roka registruje kao preduzetnik, ako ne žele da ex officio budu prevedeni u formu ortačkih društava.
Skrećemo pažnju direktorima društva i drugim licima iz člana 61. stav 1. tač.4. i 5. Zakona (lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu, npr. članovi nadzornog odbora, zastupnici, prokuristi i dr.) da je ovim zakonom znatno pojačana njihova odgovornost društvu za štetu koju mu pričine u vršenju funkcije. Napominjemo da je članom 63. St. 4. i 5. Zakona propisano isključenje od te odgovornosti za pomenuta lica, ako se prilikom donošenja konkretne odluke pouzdaju u mišljenja lica stručnih za odgovarajuću oblast, za koje razumno veruju da su u tom slučaju savesno postupala.

Zakonodavac je sasvim logično pretpostavio da lica koja obavljaju funkciju u društvu ne mogu biti stručnjaci iz svih oblasti u vezi sa kojima donose odluke, pa je njihovu odgovornost isključio ako su odluku doneli na osnovu mišljenja kompetentne osobe. Naravno, ovo pod uslovom da nisu mogli pretpostaviti da je to mišljenje netačno, odnosno da je fingirano.

Smatramo da lica koja obavljaju funkciju u društvu, ako žele da izbegnu odgovornost za postupanje u obavljanju svoje funkcije, prilikom donošenja odluka po pitanjima za koja se pretpostavlja poznavanje konkretnih stručnih oblasti, treba da pribave mišljenja lica stručnih za tu oblast, bilo da je reč o licima koja su zaposlena u društvu ili nezavisnim stručnim licima.

Napominjemo da, naročito kada je reč o ozbiljnijim pitanjima, mišljenje stručnih lica zaposlenih u društvu može biti dovedeno u pitanje, obzirom da se može pretpostaviti da ta lica nisu bila nezavisna prilikom davanja tog mišljenja, jer su po pravilu hijerarhijski podređena organu kome daju mišljenje. U tom smislu bi se u praksi mogla primeniti rezerva iz čana 63. stav 4. Zakona o privrednim društvima, koja za isključenje odgovornosti organa društva za odluku kojom je društvu pričinjena šteta podrazumeva savesnost, tj. razumnu veru da je lice koje je dalo to mišljenje savesno postupalo.