Ser Pol Džadž, šesdesetdvogodišnjak, je istaknuta poslovna i politička ličnost Britanije.  Obrazovanje je stekao u školi u Londonu, a zatim na Trinity College-u u Kembridžu, i Wharton školi Univerziteta u Pensilvaniji u okviru Thouron programa obrazovne saradnje Velike Britanije i SAD. Početak karijere proveo je u kompaniji Cadbury Schweppes, gde je imao veliki broj međunarodnih zaduženja i projekata i vodio otkup njihovih prehrambenih kompanija, da bi se 1985. formirala firma Premier Brands, koja je nakon toga uspešno prodata 1989. godine.  Tokom 1990-ih bio je predsednik organizacije Food from Britain, generalni direktor britanske Konzervativne partije i savetnik ministra u vladi Ujedinjenog kraljevstva.  Tokom 2000-ih bio je predsednik Kraljevskog društva za umetnost i predsednik organizacije Chartered Management Institute.
 
Osim funkcije predsednika Britansko-srpske privredne komore i kompanije Greenhouse Capital Group koja radi u Beogradu, trenutno je aktivan i na sledećim funkcijama:  predsednik organizacije Chartered Institute of Marketing i Udruženja MBA, britanski predsednik Britansko-severnoameričkog komiteta, specijalni savetnik Kraljevskog instituta međunarodnih poslova, član Ruske predsedničke akademije za nacionalnu ekonomiju i javnu upravu, počasni poverenik Kembridž fondacije i član Savetodavnog odbora Alumnija Kembridž univerziteta.  1990. godine ser Pol je osnovao Judge poslovnu školu (Judge Business School) na Kembridž univerzitetu.
 
Žena mu je lejdi Barbara Džadž, predsednica Fonda za zaštitu penzije Ujedinjenog Kraljevstva, bivša predsednica Autoriteta za atomsku energiju Ujedinjenog Kraljevstva, a trenutno Poslovni Ambasador za Trgovinsko odeljenje Britanske ambasade (UK Trade and Industry); Imaju dva sina.



1. Prošlo je dva meseca otkako ste postavljeni za predsednika Britansko-srpske privredne komore. Da li imate neku posebnu strategiju za poboljšanje stranih investicija u Srbiju?  Da li britanski investitori pokazuju više želje da ulože u našu zemlju u poslednje vreme, i da li postoje neki ozbiljni investitori koji planiraju da započnu ili kupe već postojeći biznis (lokalne kompanije) u Srbiji ove godine?

Komora želi da poboljša umreženost i komunikaciju između ove dve privrede. Srbija i dalje ostaje na radaru britanske privrede.  Trgovinske misije tokom proteklih šest meseci su se značajno povećale, uz skorašnje posete Srbiji delegacija iz britanske bezbednosne i železničke industrije, kao i iz sfere poslovne obuke. Ove godine, Trgovinski sektor Britanske ambasade u Beogradu (UK Trade and Industry), bio je okupiran upitima, trgovinskim misijama i drugih inicijativama, više nego ikad.
 
Britanske kompanije će izabrati investicionu destinaciju sa globalnog tržišta, na kojoj je povraćaj na uložena sredstva maksimalan, a rizik minimalan.  Srbija ima dosta karakteristika koje je preporučuju:  odličnu geografsku lokaciju, veliki broj talentovanih radnika, i EU perspektivu koja će podstaći motivaciju vlade za daljim ekonomskim reformama.
 
Međutim, kompanije neće investirati ako nemaju poverenje u vladavinu zakona i odsustvo korupcije. Komora i njeni vodeći članovi, kao što je međunarodna revizorska kuća KPMG, žele da pomognu tako što će uveriti britanske kompanije da je Srbija čvrsto posvećena ambicioznoj putanji rada, tržišnih i kapitalnih reformi, čvrstoj fiskalnoj politici i upravljanju, i poboljšanju investicione klime. Ako je sposobna da to uradi  – uz sprovođenje onih predloženih od strane predstavništava stranih investitora u Beogradu, kao i u priznatim globalnim listama, kao što su Doing Business Guide i Global Competitiveness Report – Srbija će biti u posebno dobroj poziciji da iskoristi povratak britanskih investicija.

2. Vi ste značajna figura u britanskom poslovnom i političkom životu, i imate sjajnu karijeru. Koji su Vaši razlozi za prihvatanje pozicije predsednika Britansko-srpske privredne komore?  Nedavno ste rekli  “Srbija ima značajan i rastući potencijal za investicije “.  Kako Srbija može pojačati svoj potencijal za ekonomski razvoj?

Verujem da, nakon veoma teške istorije koju ima iza sebe, Srbija sada može da se nada znatno poboljšanoj privredi. Pozitivna odluka EU o statusu kandidata je veoma važna za investicionu klimu u Srbiji. Smanjena birokratija i manji troškovi administracije postavljaju zemlju u jaku poziciju u poređenju sa tržištima koja je okružuju. Srbija može dodatno poboljšati svoje mogućnosti tako što će unaprediti poslovnu i investicionu politiku i tako što će izgrađivati svoju snagu uz strategijsku poziciju koju ima u Jugoistočnoj Evropi, kao i svoju odličnu mrežu carinskih i drugih sporazuma i potencijal u važnim industrijama, kao što je poljoprivreda. Investicije iz drugih zemalja, kao što su Fiat fabrika automobila u Kragujevcu i potencijal gasovoda Južni tok, će dovesti do interesovanja britanskih investitora u povezanim sektorima industrije.
 
Kako se bude vraćala likvidnost finansijksih tržišta, jačaće konkurencija za dužničkim i vlasničkim kapitalom, što znači da se srpski privrednici moraju dobro potruditi da bi povećali atraktivnost svojih firmi. Ne sme se izbeći sprovođenje potrebnog finansijskog i operativnog restruktuiranja, ako srpske kompanije žele da uspešno obezbede investicije i strategijska partnerstva. 
 
Komora će se truditi da podrži srpske kompanije koje traže finansijske investitore, strategijske partnere i nova tržišta u Ujedinjenom Kraljevstvu, uz iskorišćavanje pogodnosti EU kandidature, kao i EU Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji još treba da ratifikuju Belgija, Litvanija i Rumunija.

3. Zašto imamo tako lošu istoriju britanskih investicija u Srbiju do sada?

2011. Srbija je izvezla robu u vrednosti od oko 110 miliona evra u Ujedinjeno Kraljevstvo, a vrednost uvoza bila je 130 miliona evra iz Velike Britanije, tako da već postoji određeni tok trgovine.  Što se tiče investicija, međutim, zvanična britanska evidencija daje lažnu sliku.  London ostaje primarno evropsko tržište vlasničkog i dužničkog kapitala, i veliki deo investicija i restruktuiranja za Srbiju i sprske kompaniije se obavlja preko Londona.  Mnogi investitori finansirani iz Britanije zbog poreza posluju van nje, kroz holding kompanije, na primer, u Švajcarskoj, Holandiji ili Kipru, i njihove investicije u Srbiji se vode kao investicije iz tih zemalja, iako je novac došao iz Velike Britanije.

Srpski privrednici u potrazi za zapadnim kapitalom moraju biti svesni da moraju ispuniti kriterijume za povećanu transparentnost i usaglašenost finansija, što je uobičajena stvar na međunarodnim tržištima kao što je London.  Otpor transparentnom prikazivanju podataka može biti prepreka britanskim investitorima u povezivanju sa srpskim privrednicima, posebno kada mnoge lokalne finansijske institucije nisu sprovele dublju finansijsku analizu organizacija koje podržavaju. Ovo ukazuje na potrebu za menjanjem i poboljšavanjem pravnih i finansijskih sistema koji trenutno postoje u Srbiji, tako da investitori dobiju pravedan uvid u poslovni učinak i upravljanje. Investicije obično moraju biti značajne veličine da bi privukle londonski kapital, npr. minimalno 20 miliona evra.
 
Investitori moraju da imaju što više sigurnosti kada ulažu kapital u Srbiju, i srpski poslovni lideri moraju učiniti još mnogo toga na restruktuiranju svojih firmi, tako da budu spremniji za investitore i dobro organizovani da bi obezbedili međunarodne investicije.

4. U okviru proslave Srpskog meseca u Velikoj Britaniji 2012, bili ste domaćin poslovnog prijema u Vašem domu u centralnom Londonu.  O čemu ste govorili i koji su Vaši utisci o našim ljudima?

Najpre sam naglasio bliske istorijske veze između Velike Britanije i Srbije.  Ove godine se obeležava 175. godišnjica diplomatskih odnosa između dve zemlje. Osim toga, 2013. će se u svetu proslavljati kao 1700. godišnjica od odluke cara Konstantina 313. godine da legalizuje hrišćanstvo u Rimskom carstvu, što je bilo jedno od najvažnijih proglašenja u istoriji.  Ovo spaja Srbiju i Britaniju, jer je Konstantin rođen u Nišu u Srbiji, a postao je car dok je bio u gradu Jorku u Britaniji.

Takođe sam govorio o potencijalu za nadgradnju na napredak koji je Srbija učinila u protekloj deceniji, koji je kulminirao statusom kandidata za EU.  Jasno je da su mnoge zemlje koje su imale dug period komunističke vladavine a zatim težak period prilagođavanja, sada postale mesta stabilnosti i transparentnosti.  Srbija zaslužuje da ostvari istu transformaciju, koja bi joj omogućila da dostigne stope rasta čak i iznad onih u Zapadnoj Evropi , kako “nevidljiva ruka” tržišnih sila Adama Smita vodi investicije na mesto gde mnogi privrednici mogu biti konkurentni.

Takođe sam komentarisao jako prisustvo Srba u Londonu, gde mnogi studiraju i rade. Posebno sam naglasio odličnu povezanost koja se razvila između Kembridž univerziteta i Srbije, preko Pexim fondacije koja u velikoj meri deli školarine za srpske studente koji žele da studiraju na Kembridžu, uključujući tri devojke koje su trenutno na MBA programu u Judge Business School.

5. Najveća britanska investicija u Srbiju do sada bila je akvizicija Duvanske industrije Vranje od strane British American Tobacco 2003. godine.  U poslednje vreme, u našim medijima je najavljeno da su naši spa centri ('wellness centri') veoma zanimljivi za investitore. Na primer, Danubius Group želi da kupi Vrnjacku Banju, Banju Koviljacu i Ribarsku Banju.

Znam za određene predstojeće investicije iz Britanije u oblasti obnovljive energije, rudarstva i sektoru zdravstva, iako ne mogu da komentarišem u njihovo ime. Interesovanje britanskih strategijskih partnera će rasti, imajući na umu povoljan status kandidata za EU koji Srbija sada ima, a Komora će podržati srpske kompanije u njihovim naporima da pristupe investicionoj zajednici grada Londona. Ipak, moramo imati na umu da se odluke o investiranju ne donose preko noći, i u mnogim sliučajevima potrebni su meseci da bi se one razvile.  Očekujem veći nivo britanskih strategijskih partnerstava sa srpskim firmama, kao i finansijskih investicija u periodu 2012/13.  Poseban razlog je što srpske kompanije i institucije razumeju prednosti nove legislative kompatibilne sa EU, a koja je sada doneta u Srbiji, na primer Zakon o Privrednim Subjektima, Zakon o Tržištu Kapitala i Zakon o Javno-Privatnim Partnerstvima. Međutim, iskustva britanskih i drugih investitora u proteklim godinama bila su pomešana, i zbog razočaranja oko sporne britanske investicije u Vrnjackoj Banji.
 
6. Da li ste ikada bili u Srbiji? I ako niste, kada ćete doći?
 
Prvi put sam bio u Srbiji 1970. godine, kada je ona bila veoma drugačija zemlja. Putovao sam od Londona do Istambula, pa smo vozili kroz Srbiju i posetili Beograd i druga mesta. Budući da sam tada bio mlad, dobro se sećam ukusa šljivovice i miris tog pića i dalje evocira uspomene na ovu posetu. Takođe se posebno sećam posete Beogradu krajem 1990-ih godina, kada sam dolazio u svojstvu razmatranja investicije sa jednom pivarom, ali nažalost do tada je politička situacija već postala previše teška.

U skorije vreme, posetio sam Beograd prošle godine kada sam se susreo sa zvaničnicima Centralne Banke, Ministarstva finansija i berze, kao i lokalnim bankarima i poslovnim liderima.  Greenhouse je doveo strane investitore u grad da bi diskutovali sa lokalnom poslovnom zajednicom, uz sastanke sa ključnim ljudima, o mogućnostima i izazovima obezbeđivanja međunarodnog finansiranja, i o tome kako kompanije mogu iskoristiti nove zakone o tržištu kapitala. Bio sam veoma impresioniran gostoljubivošću i profesionalnošću ljudi sa kojima sam se susretao, a takođe sam uživao i u živom noćnom životu Beograda. Radujem se ponovnom dolasku u Srbiju krajem ove godine.
 
7. Vi ste predsednik kompanije Greenhouse Capital, koja ima predstavništvo u Beogradu. Koliko ste do sad investirali u Srbiju?

Greenhouse je pre tri godine obezbedio 22.5 miliona evra za konsolidaciju telekomunikacionog sektora u Jugoistočnoj Evropi, kroz stvaranje kompanije Orion Telekom.  Orion je rezultat integracije kompanija SezamPro, Mediaworks i novosadskog Intenet provajdera Neobee, i trenutno je vodeći srpski operater fiksne telefonije posle Telekoma Srbija.  Bilo je potrebno 18 meseci da se ovo razvije, što znači da je Greenhouse prisutan u Srbiji od 2007.  Evropska Banka za Obnovu i Razvoj i Kraljevska banka Škotske takođe su bili kjlučni investitori.
 
Krajem prošle godine, Greenhouse je razvio i uveo AFIS (Alternative Fixed Income Strategies) proizvode da bi omogućio raznim zapadnim finansijskim institucijama sa kapitalom na rastućim tržištima da imaju alternativni izvor investicija u Jugoistočnu Evopu.  AFIS je usmeren na zemlje bivše Jugoslavije, Albaniju, Bugarsku, Moldaviju, Rumuniju i Ukrajinu, gde pojedinačne korporativne transakcije nalik na deonice nisu dovoljnog obima ili dovoljne transparentnosti da bi omogućile direktne investicije. AFIS će najpre podržati sprsko, hrvatsko i crnogorsko tržište, kao deo regionalne strategije usmerene na ulaganje preko 1.5 milijarde evra hibridnog kapitala, gde bi Beograd bio centar operacija kompanije Greenhouse za Jugoistočnu Evropu. Stoga bi naš cilj bio kreiranje pozitivne klime za dalje investicije, uz razvijanje jakog, lokalno baziranog, međunarodnog savetodavnog tima za korporativne finansije.
 
Takođe postoji nekoliko novih transakcija što se tiče gasovoda, i nadamo se da ćemo uskoro imati najave o tome.
 
8. Postoji velika tražnja za poljoprivrednim proizvodima širom sveta. Srbija ima veliki potencijal u poljoprivrednoj proizvodnji.  Zašto potencijalni investitori ne investiraju u proizvodnju hrane u Srbiji pa zatim ne izvoze u inostranstvo?

Tačno je da je obezbeđivanje hrane globalni interes, uz snage Srbije u proizvodnji poljoprivrednih dobara, posebno organskih proizvoda,voća i mesnih prerađevina, potencijalno uz veoma veliku tražnju. Međutim, struktura gazdinstava mnogih srpskih farmi podrazumeva da može biti teško privući investitore koji traže veći obim proizvodnje. Srpske kompanije, na primer Victoria Group i MK Group, vode u svojim poljima širom regiona Jugoistočne Evrope, i imaju pristup tržištima i kapitalu u Srbiji, što znači da im možda i nisu nužno potrebne strane investicije u ovoj fazi. Međutim, kako budu tražili da šire i modernizuju proizvodnju, možda van Srbije, na primer kroz finansiranje investicija i možda akvizicije, možda će im biti potrebno da koriste Londonsko tržište kapitala. Mislim da upravo na ovom polju leži buduća saradnja, koju bi Komora, i svakako Greenhouse, podržali.
 
9. Možete li mi reći nešto o sebi? Očigledno ste veoma zauzet čovek, ali koja su Vam interesovanja u slobodno vreme:  gde putujete, šta čitate, da li se bavite nekim sportom? Uopšteno, kakav način života vodite?

Mnogo volim da putujem i imam određene interese u kompanijama u SAD, Južnoj Africi i Dubaiju.   Takođe sam veoma uključen u obrazovanje u sferi poslovne edukacije, kao predsednik Udruženja MBA, i u tom kontekstu mi je bilo zadovoljstvo da posetim Moskvu dva puta u proteklih nekoliko meseci. Dobio sam poziv od tri njihove poslovne škole:  jedna na RANEPA univerzitetu, koji je najveći univerzitet u Rusiji, Plekhanov koji je proslavljao svoju 105. godišnjicu postojanja, kao najstarija poslovna škola u Rusiji i gde sam primio Počasnu diplomu koju je ponovo razvio ruski biznismen Vadim Lobov.  Vrlo su me dobro pazili, i među mnogim drugim prijatnim uspomenama, izdvajam odlazak na balet Labudovo jezero i Cirque du Soleil u pozorištu u Kremlju.

Takođe volim London, grad u kojem sam se rodio.  Kao što je rekao Semjuel Džonson, britanski pisac iz 18. veka: “Kada je čovek umoran od Londona, onda je umoran i od života”.  Imam tu privilegiju da sam Alderman (stariji savetnik) u Gradu Londonu, tako da sam uključen u teme koje se bave održavanjem London kao svetskog primarnog međunarodnog finansijskog centra, ali takođe učestvujem u bogatoj povorci istorije koja je formirala grad.  2012 godina je posebno važna zbog Kraljičinog dijamantskog juileja i Olimpijade.  Za Dijamantski jubilej biću u mogućnosti da učestvujem u floti od 1,000 čamaca na reci Temzi i u crkvenoj službi u Katedrali Svetog Pola, što će biti vrhunac proslave jubileja.

Sa porodicom živim u kvartu Pimliko, koji se nalazi uz reku, odmah do Vestminstera.  Moji sinovi su sada odrasli, jedan je pripadnik britanske vojske i trenutno služi u odseku Royal Engineers u Avganistanu, a drugi završava doktorske studije na Kembridžu u oblasti aeronautike, kroz sponzorstvo Rolls Royce-a.  Imamo kuću u Francuskoj na brdima iznad Nice, i praznike provodimo uglavnom tamo.