U petak, 10. maja u hotelu Metropol Palas u Beogradu dodeljeni su prvi sertifikati lokalnim samoupravama, preduzećima i institucijama koje su razvile efikasne procedure odobravanja dozvola filmskim i TV produkcijama za snimanja. Sertifikate je dodelila Srpska filmska asocijacija (SFA) kao finale projekta „Razvoj poslovnog okruženja naklonjenog filmu“ koji je u periodu 2011-2013. sprovela u partnerstvu sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i uz finansijsku podršku Evorpske unije kroz program Regionalnog društveno ekonomskog razvoja 2 (RSEDP2) i USAID Projekta za konkurentnost Srbije.

Prvi dobitnici sertifikata su Biro za saradnju sa medijima u Ministarstvu unutrašnjih poslova, JKP Zelenilo Beograd, Kragujevac, Pančevo, Požarevac, Smederevo, Sombor, Subotica, Valjevo, Topola i beogradske opštine Savski venac i Vračar. Sticanjem sertifikata te organizacije i lokalne samouprave su dokazale da su obezbedile najmanje jednu osobu ili odeljenje koji će biti zaduženi za odnose sa filmskim produkcijama i pomagati im oko dobijanja dozvola, kao i da su uspostavile jasne procedure, rokove i cenovnike za izdavanje dozvola za snimanje.

Predsednik Upravnog odbora SFA Miroslav Mogorović otvarajući svečanost izjavio je da je sertifikacija jedan od najvažnijih projekata asocijacije u cilju obezbeđivanja boljih uslova za filmsku industriju, kao i za razvoj lokalnih sredina u kojima produkcije snimaju. On je ocenio da realizacija ne bi bila moguća bez finansijske podrške EU i USAID, kao i značajne pomoći NALED-a i SIEPA. Kako je podsetio, SFA su osnovali ljudi koji se bave filmskom produkcijom, sa idejom da doprinesu stvaranju boljeg okruženja za kinematografiju u čemu u poslednje vreme nema pomaka. Broj članova od osnivanja je porastao sa 16 na 80. Mogorović je izrazio očekivanje da će Srbija u narednom periodu ugostiti brojne poznate svetske produkcije.

Direktorka misije USAID u Srbiji Suzan Fric navela je da je Jugoslavija tokom 60-ih, 70-ih i 80-ih bila druga najpopularnija destinacija u Evropi za snimanje filmova. „Zato je USAID prepoznao filmsku industriju kao granu koja može da doprinese razvoju srpske ekonomije. Srbija ima infrastrukturu i odlične filmske radnike i može da privuče brojne strane produkcije kao što su to učinile Češka, Mađarska, Rumunija i Bugarska. Zbog uticaja koji filmska industrija ima na ekonomiju, odlučili smo da podržimo SFA“, rekla je Fric i izrazila uverenje da će uvođenje podsticaja doneti još veće investicije filmske industrije i hiljade novih radnih mesta. Ona je ocenila da su za taj zadatak potrebna dobra infrastruktura, atraktivne lokacije i talentovani ljudi, kao i dobre usluge koje pružaju državne i lokalne institucije jer iskustva i utiske koje strane produkcije nose iz Srbije imaju veliki značaj za dalja ulaganja.

Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Vladimir Božović istakao je da MUP radi na menjanju imidža ne samo policije već i države i dodao da je stvaranje uslova za podsticanje investicija u film najbolji put za popravljanje slike o Srbiji i predstavljanje u najboljem svetlu. On je ocenio da je ulaganje u film višestruko korisno, ne samo za ekonomski oporavak već i za kulturu i umetnost i istakao da bi sertifikaciju trebalo da podrže i druga ministarstva u Vladi. Božović je na kraju dodao da bi sertifikacija trebalo da pomogne i razvoju domaće filmske produkcije i snimanju filmova o Tesli, Njegošu, Pupinu i drugim velikanima jer će takvi filmovi doneti poboljšanje imidža Srbije bolje od bilo kakve političke ili druge propagande.

Božidar Laganin, direktor SIEPA, nazvao je projekat sertifikacije lokalnih samouprava i drugih organizacija gotovo istorijskim korakom. On je ocenio da Srbija ima potencijal da ugosti i velike holivudske produkcije čije su investicije veće i od nekih industrijskih, koje su do sada stizale u Srbiju. Kako je naglasio, za to je potrebna koordinacija svih nivoa vlasti. Laganin smatra da za privlačenje investicija u film nije dovoljan samo Beograd već su potrebne i lokalne samouprave koje nude neke lokacijske osobenosti. Direktor SIEPA čestitao je SFA i NALED-u na odličnoj saradnji u sprovođenju projekta.

Direktorka programa za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović napomenula je da su sertifikovane institucije i opštine uložile veliki napor kako bi stekle to priznanje i da su pokazale da su svesne potreba koje ima filmska industrija. Ona je podsetila prisutne da je NALED tokom 2012. snimio tri promotivna spota u okviru antibirokratske kampanje „Pitajte kada“ i tada se i NALED uverio da ne postoje procedure, nadležne institucije i rokovi za izdavanje dozvola za snimanje, do kojih se na kraju došlo putem ličnih poznanstava. Kako je ocenila Bojović, dozvole ne bi trebalo da budu besplatne već bi lokalne samouprave od njih morale da imaju prihod. Sledeći korak je da se poboljšaju uslovi za filmsku industriju i privlačenje investicija na nacionalnom nivou kroz program podsticaja, a uredba koja to pitanje reguliše kasni već oko 200 dana.Bojović je istakla primer Mađarske koja je uvođenjem podsticaja preotela 80% prihoda Češke od snimanja filmova koji su do tada iznosili 270 miliona evra godišnje. Ona je dodala da bi bilo dobro kada bismo u 2014. celu Srbiju mogli da proglasimo kao povoljnu za filmsku industriju.

Projekat sertifikacije pokrenut je sa ciljem da se produkcijama obezbedi efikasno izdavanje dozvola i drugi uslovi za snimanje. Za to je potrebno da imaju jedno mesto na kojem će predati zahtev za dozvolu i na jednom formularu (one stop shop), dobiti listu lokacija koje su na raspolaganju, jasno postavljene rokove za dobijanje dozvole, kao i precizan cenovnik. To do sada nije bio slučaj pa se na dozvolu čeka i više nedelja, a često dolazi i do odustajanja od snimanja u Srbiji.

Računice pokazuju da na svaki evro uložen u filmsku industriju još 2,5 ostaju lokalnoj ekonomiji. Najmanje 10% budžeta ide isključivo na lokacije i dozvole). Snimanja donose upošljavanje velikog broja ljudi (od 50 na reklamama do 1.500 na velikim projektima). Takođe, veliku korist imaju i lokalna mala i srednja preduzeća jer se na svakom projektu angažuje od 50 do 300 dobavljača roba i usluga različitih delatnosti (drvna i tekstilna industrija, transport, ketering, zanatlije...).

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u saradnji sa partnerima, a u okviru projekta prekogranične saradnje za promociju investicija (EU CBC IP), organizovala je u prethodna tri dana (7.8.9. maj) u opštini Kula, drugu od pet trodnevnih radionica, ovoga puta na temu poslovnog upravljanja.

Radionici su pored predstavnika NALED-a prisustvovali zaposleni u kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj iz opštine Kula i opštine Odžaci. Učesnici radionice imali su priliku da se upoznaju sa osnovnim koracima i fazama u procesu poslovnog upravljanja, izradi poslovnog plana i osnovnim elementima (upravljanje, tržište, proizvodnja, finansije itd.), kao i njegovom značaju za potencijalne investitore. Kroz rad u malim grupama, plenarne diskusije i praktične vežbe uz adekvatan edukativni materijal, razmotreni su svi aspekti procesa poslovnog upravljanja.

Svrha ove radionice jeste jačanje lokalnih kapaciteta opština u oblasti poslovnog planiranja ali i bolje razumevanje načina razmišljanja investitora tokom procesa planiranja investicija.

Naredna radionica na temu upravljačkih veština biće organizovana u periodu od 20. do 22. maja u opštini Odžaci, nakon čega će uslediti još dve radionice na temu promocije i upravljanja investicijama.

Projekat prekogranične saradnje za promociju investicija finansiran je od strane EU, traje dve godine i pruža lokalnim samoupravama mogućnost da razviju investicione potencijale, kao i da povećaju kapacitete za privlačenje ulaganja.