Problem 1.1: Carinska procedura za besplatne kataloge

Lica koja primaju besplatni materijal iz inostranstva obavezna su da plate carinu (na vrednost koju paušalno proceni carinik), kao i carinske takse i špediterske usluge.

Rešeno: Donošenjem novog Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, broj 18/2010) i Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa robom („Sl. glasnik RS”, broj 93/2010), ovaj problem je rešen. Naime, članom 218. Carinskog zakona propisano je da se na reklamni materijal i uzorke koji se besplatno primaju iz inostranstva ne plaćaju uvozne dažbine, dok je članom 217. istog zakona propisano da su lica, osim fizičkih - na robu koju besplatno prime iz inostranstva za naučne, prosvetne, kulturne, sportske, humanitarne, verske, zdravstvene i socijalne svrhe, kao i za zaštitu životne sredine, osim alkohola i alkoholnih pića, duvanskih proizvoda i putničkih motornih su oslobodjenja od plaćanja uvoznih dažbina.

Problem 1.2: Dostavljanje godišnjeg finansijskog izveštaja

Postoji zakonska obaveza istovremenog dostavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja Narodnoj banci Republike Srbije, Poreskoj upravi i Agenciji za privredne registre. Pri tome se plaća posebna taksa za dostavljanje ovog izveštaja NBS, kao i posebna taksa za dostavljanje ovog izveštaja Agenciji za privredne registre.

Delimično rešeno: Na ovom polju je od objavljivanja II izdanja Sive knjige došlo do pozitivnih pomaka. Izmenama Zakona o računovodstvu i reviziji kao i Zakona o registraciji privrednih subjekata koje su stupile na snagu krajem 2009. Godine, ukinuta je obaveza za pravna lica da podnose finansijske izveštaje Narodnoj banci Srbije. Nakon ovih izmena ostala obaveza podnošenja finansijskih izveštaja APR-u i Poreskoj upravi. Naime, nakon podnošenja finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre. Poreskoj upravi se uz obrazac PDP dostavlja finansijski izveštaj (poreski bilans), na osnovu koga se određuje dobit. Međutim, uz poresku prijavu i poreski bilans, poreski obveznik je dužan da nadležnom poreskom organu dostavi (ponovo) i finansijske izveštaje koje je dužan da podnese nadležnom organu u skladu: sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija (bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu i dr.).

Problem 1.4: Evidencija poreza i doprinosa na zarade

Podaci o izvršenom obračunu zarada i plaćenim porezima i doprinosima na zarade, dostavljaju se Poreskoj upravi, posle svake izvršene isplate. Predaja se vrši na šalteru Poreske uprave, na propisanim obrascima. Često se dešava da radnici Poreske uprave, prilikom unošenja podataka iz dostavljenih obračuna u svoje evidencije, naprave neke greške (knjiženje zaduženja ili uplate na pogrešnog poreskog obveznika i sl).

U sprovođenju: Poreska uprava i dalje radi na portalu ePorezi kako bi on bio u potpunosti funkcionalan. Predviđeno je da portal nudi mogućnost bržeg, jednostavnijeg i lakšeg podnošenja poreskih prijava. Na žalost, trenutno radi samo podnošenje PPPDV prijava. Kada portal postane potpuno funkcionalan, poreski obveznici će između ostalog vršiti podnošenje elektronskih prijava preko portala, moći će da štampaju prijave i obaveštenja o podnetim prijavama, moći će da vrše pretragu i pregled prijava podnetih preko portala ili u papirnom obliku na šalteru, i da vrše pregled stanja na računima poreskog obveznika.

Problem 1.10: Kontigenti za uvoz

Carinski zakon ovlašćuje Vladu da u skladu sa ciljevima ekonomske politike donese kriterijume za uvođenje carinskih kontingenata. Vlada je na osnovu ovlašćenja iz Carinskog zakona donela Odluku kojom su propisani kriterijumi za uvođenje carinskih kontingenata za koje se carina ne plaća ili se plaća u manjem iznosu.

Rešeno: Donošenjem Odluke o određivanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine koja je stupila na snagu 3. maja 2010. godine usvojena je preporuka iz Sive knjige. Po prethodnom propisu oprema koja se ne proizvodi u Srbiji ukoliko je njena vrednost bila preko 200.000 evra (uz još neke uslove) je mogla da se uveze bez carine. Pomenuta Odluka je ukinula ovaj uslov da oprema vredi više od 200.000 evra, tako da je ova pogodnost sada lakše dostupna i malim i srednjim preduzećima.

Problem 1.11: Korišćenje carinskog terminala

Prilikom izvoza ili uvoza robe svako vozilo mora ući u carinski terminal, čije korišćenje košta 700 dinara, bez obzira na vremenski period koji vozilo provede u carinskom terminalu.

Rešeno: Ovaj problem rešen je donošenjem nove Odluke o vrsti, visini i načinu plaćanja nadoknade za usluge carinskih organa. Ova odluka se primenjuje od 01.01.2011. godine, i ovom odlukom nije propisana ni cena ni obaveza ulaska u carinski terminal.

Problem 1.15: Nepriznavanje troškova po osnovu rezervisanja naknada i drugih beneficija zaposlenih u poreskom bilansu za utvrđivanje poreza na dobit

U poreskom bilansu za utvrđivanje poreza na dobit preduzeća ne priznaju se troškovi po osnovu rezervisanja naknada i drugih beneficija zaposlenima, a što nije u skladu sa međunarod-nim računovodstvenim standardima (MRS).

Rešeno: Izmenama Zakona o porezu na dobit je omogućeno da se troškovi rezervisanja naknada i drugih beneficija zaposlenima priznaju u svrhu utvrđivanja poreza na dobit onda kad ti troškovi zaista i nastanu. Naime, članom 9a navedenog Zakona propisano je da se obračunate otpremnine i novčane naknade zaposlenom po osnovu odlaska u penziju ili prestanka radnog odnosa po drugom osnovu, priznaje kao rashod u poreskom bilansu u poreskom periodu u kome su isplaćene.

Problem 1.17: Obavezna uplata pazara

Pravna lica su obavezna da istog, a najkasnije narednog radnog dana, uplate pazar tj. gotov novac primljen po bilo kom osnovu, na svoj tekući račun.

Rešeno: Ovaj problem rešen je izmenama Zakona o platnom prometu. Naime, članom 32. stav 4. Zakona o platnom prometu propisano je da su pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost dužna da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate kod banke najkasnije u roku od sedam radnih dana.

Problem 1.20: Overa obrazaca o isplaćenim zaradama

Obavezna overa obrazaca o izvršenim isplatama zarada često podrazumeva oko dva sata čekanja u redu ispred šaltera za overu obrazaca, svakog meseca.

U sprovođenju

Problem 1.29: Promena podataka u rešenju o registrovanju privrednog subjekta

Suvišno je i nelogično obavezivati poreske obveznike da Poreskoj upravi dostavljaju promene podataka koje se odnose na njih, a o tim podacima se već vode službene evidencije.

Delimično rešeno: Obaveza obaveštavanja različitih organa o promenama koje se registruju u APR-u i dalje postoji (osim uprošćavanja postupka podnošenja zahteva za PIB prilikom osnivanja privrednih subjekata). U nekim slučajevima postoji čak obaveza da se istom organu podnose dve poreske prijave. Na primer, ukoliko preduzeće obveznik PDV-a promeni pretežnu delatnost, ima obavezu da podnese dve poreske prijave Poreskoj upravi. Jedna poreska prijava se podnosi da bi se izdalo novo rešenje o određivanju PIB-a, a druga se podnosi zbog registracije PDV. Skrećemo pažnju da se ove dve prijave podnose se na istu adresu, ali na različitim mestima i da ne postoji komunikacija između različitih organizacionih jedinica PU. Pored dopune Zakona o registraciji privrednih subjekata, trebalo bi izmeniti i odgovarajuće poreske zakone i odluke o lokalnim taksama kako bi se svaka izmena podataka koji se registruju u APR-u službenim putem dostavljala na adrese Poreske uprave i lokalnih uprava javnih prihoda.

Problem 1.31: Registracija privrednih društava – dobijanje PIB-a

Postupak dobijanja PIB-a traje duže nego postupak osnivanja privrednog subjekta. Poreskoj upravi obično treba 7-10 dana za dobijanje PIB-a, a ako postoji poreski dug osnivača ili preduzeća, koji su osnivači ćerki kompanija i značajno duže.

Rešeno: Prilikom osnivanja privrednih društava Agencija za privredne registre ujedno sa rešenjem izdaje i potvrdu o dodeljenom PIB-u. Privredni subjekti su dužni da nakon toga Poreskoj upravi dostave dokumentaciji na osnovu koje ona utvrđuje porez.
Ovaj postupak je regulisan Pravilnikom o dodeli poreskog identifikacionog broja pravnim licima, preduzetnicima i drugim subjektima za čiju je registraciju nadležna Agencija za privredne registre.

Problem 1.35: Blagajnički maksimum

Pravnim licima, osim finansijskim organizacijama, zabranjeno je držanje gotovog novca u blagajni, odnosno ukinut je tzv. „blagajnički maksimum”.

Rešeno: Ministarstvo finansija je donelo Pravilnik o uslovima i načinu plaćanja ugotovom novcu u dinarima za pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost. Prema Pravilniku, koji stupio na snagu 22.10.2011. godine, pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu, podizati dnevno iznos od 150.000 dinara bez podnošenja dokumentacije banci na uvid. Novina u odnosu na prethodnu Odluku je samo u iznosu koji se dnevno može podizati u gotovom novcu sa poslovnog računa bez podnošenja dokumentacije na uvid, koji je ranije iznosio 100.000 dinara. Takođe predviđeno je da se novac podignut sa računa koji nije isplaćen, odnosno utrošen, može držati u blagajni neograničeno dugo. Ipak smatramo da je navedeni problem rešen već sa izmenama Zakona o platnom prometu. Članom 32. stav 4. Zakona o platnom prometu propisano je da su pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost dužna da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate kod banke najkasnije u roku od sedam radnih dana, čime je ovaj problem suštinski rešen.

Problem 1.36: Evidentiranje zaključenih spoljnotrgovinskih poslova

Uredba o bližim uslovima i načinu vršenja devizne kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata propisuje da svaki rezident i nerezident ima obavezu da vodi evidenciju svakog zaključenog spoljnotrgovinskog posla kao i realizaciju po svakom poslu.

Delimično rešeno: Izmenama Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Službeni glasnik RS”, br. 112/2006 i 39/2010) do izvesne mere je olakšan režim izveštavanja iako nije došlo do potpunog ukidanja obaveze prijavljivanja zaključenih spoljnotrgovinskih poslova. Poslednjim izmenama Uredbe ukinuta je obaveza prijave izvođenja investicionih radova u inostranstvu. Takođe, umesto dostavljanja faktura po uvozno-izvoznim poslovima zajedno sa izveštajem o fakturisanim uslugama, sada treba dostavljati samo izveštaj, dok je rok za podnošenje izveštaja produžen sa 10 na 30 dana od dana fakturisanja.

Problem 1.37: Korišćenje „Pejpal“ načina plaćanja

Građani Republike Srbije ne mogu da koriste „Pejpal” način plaćanja svojih obaveza, s obzirom da im je zabranjeno držanje deviznih sredstava na računima banaka u inostranstvu.

Delimično rešeno: Ministarstvo finansija i NBS su saopštili da registrovanje naloga kod PayPal servisa ne predstavlja otvaranje računa u inostranstvu, te da je pružanje usluga PayPal servisa (send i receive) moguće u Republici Srbiji.
Uspostavljena je stalna komunikacija sa predstavnicima PayPal-a i predočen im je stav da PayPal nema potrebe da se registruje kao banka ili neka druga finansijska institucija ili da osnuje lokalno predstavništvo za pružanje svojih usluga. S obzirom da PayPal način plaćanja još nije zaživeo ova preporuka se vodi kao delimično sprovedena.

Problem 2.4: Registracija medicinskih sredstava

Za registraciju medicinskog sredstva koje se uvozi od inostranog proizvođača potrebna je preobimna dokumentacija iako medicinsko sredstvo već ima CE znak što je samo po sebi dokaz kvaliteta.

Rešeno: Na osnovu Pravilnika o načinu upisa medicinskog sredstva u registar medicinsckih sredstava i sadržaju zahteva za upis medicinskog sredstva u registar medicinskih sredstava, precizno je definisana tražena dokumentacija za upis u Registar medicinskih sredstava. Naime, članom 6. navedenog Pravilnika precizno je definisan sadržaj dokumentacije za upis u Registar medicinskog sredstva koja poseduju „CE” znak, dok je čl. 7-9. istog Pravilnika propisana dokumentacija za sredstva koja ne posedujusu „CE” znak. Na ovaj način napravljena je razlika u pogledu dokumentacije za registraciju medicinskih sredstava sa”CE” i bez „CE” znaka.

Problem 3.2: Dugotrajna procedura dobijanja građevinske dozvole

Za dobijanje urbanističke dozvole potrebno je 7 saglasnosti i rešenja, a za građenje 10 različitih rešenja, saglasnosti i mišljenja.

Delimično rešeno

Problem 3.6: Problem vlasništva nad zemljištem u Republici Srbiji

U Republici Srbiji došlo je do promene vlasništva nad društvenom svojinom koja je postala vlasništvo Republike Srbije. Onaj ko hoće da realizuje „greenfild investiciju” mora da bude svestan da kupovinom zemljišta u Republici Srbiji postaje samo korisnik tog zemljišta, a ne i vlasnik, što ostaje država.

Rešeno: Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, omogućena je konverzija prava koriščenja u pravo svojine. Nakon izmena Vlada propisuje način određivanja tržišne vrednosti građevinskog zemljišta i visine naknade po osnovu konverzije prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu, kao i uslove, kriterijume i način ostvarivanja prava na konverziju prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu. Takođe, donošenjem Uredbe o kriterijumima u postupu za utvđeivanje visine naknade po osnovu konverzije prava za lica koja imaju pravo na konverziju uz naknadu, koja je stupila na snagu 21.09.2011. godine, ovaj problem je rešen.

Problem 4.3: Vođenje evidencije prometa u trgovini

Problem je u tome što su odredbe Pravilnika o evidenciji prometa robe i usluga suprotne odredbama Međunarodnog računovodstvenog standarda MRS 2 - Zalihe, tačka 6.

Rešeno: Izmenama Pravilnika o evidenciji robe i usluga koje su na snazi od 22. februara 2010. godine, navedeni Pravilnik je usaglašen sa međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja Međunarodnim računovodstvenim standardima MRS 2- Zalihe, tako da je omogućeno da se kod veleprodavaca u KEPO knjizi zalihe vode i po nabavnoj i po veleprodajnoj ceni bez PDV-a, čime je omogućeno da se isti podaci vode i u KEPO knjizi i u računovodstvenim evidencijama.

Problem 4.4: Zaštita potrošača

Prema odredbama Zakona o zaštiti potrošača, postoji obaveza prodavca tehničkih proizvoda da obezbedi atest za proizvod koji prodaje, što podrazumeva da čuva ateste za sve proizvode koje prodaje, a što je u slučaju kad se broj artikala meri hiljadama i kada su atesti u štampanom obliku, krajnje neracionalno.

Rešeno: Donošenjem novog Zakona o zaštiti potrošača („Službeni glasnik RS”, br. 73/2010) koji se primenjuje od 1. januara 2011. godine, ukinuta je obaveza čuvanja atesta za tehničke proizvode.

Problem 5.2: Prenos delatnosti preduzetnika na drugo fizičko lice

Preduzetnik ne može svoju radnju – agenciju da prenese na drugo fizičko lice, čak ni na člana porodice, kako bi ovo lice nastavilo da obavlja već registrovanu delatnost.

Rešeno: Ovaj problem je rešen donošenjem novog zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, broj 36/2011), a koji će se primenjivati od 01.02.2012. godine.
Naime, članom 91. stavom 9, navedenog zakona propisano je da poslovno sposobni naslednik može nastaviti obavljanje delatnosti preduzetnika i za života preduzetnika ako to pravo vrši na osnovu raspodele zaostavštine za života u skladu sa propisima kojima se uređuje nasleđivanje.

Problem 5.3: Registracija poslovnih udruženja zdravstvenih ustanova i privatne prakse

Na ovaj problem je ukazano jer je Agencija za privredne registre, preko Registratora, odbacila zahtev za registraciju poslovnog udruženja zdravstvenih ustanova obrazlažući da poslovna udruženja ne spadaju u privredne subjekte koji se registruju u Registar.

Rešeno Problem 6.2: Obavezno obeležavanje putničkih vozila

Sva putnička vozila kojima se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju, osim onih koja su u svojini građana i kojima se vrši prevoz za lične potrebe, auto-taksi i vozila u gradskom saobraćaju, moraju da budu obeležena tako što na bočnim stranama vozila imaju ispisanu firmu, odnosno naziv vlasnika vozila.

Rešeno: Članom 5. stavom 3. Zakona o prevozu u drumskom saobraćajuovaj problem je rešen. Naime, propisano je da Putnički automobil u svojini fizičkog lica kojim to lice vrši prevoz za lične potrebe, putnički automobil privrednog subjekta kojim se obavlja prevoz, vozila kojima se obavlja osposobljavanje kandidata za vozače i putnički automobil kojim se obavlja auto-taksi prevoz putnika, na bočnim stranama ne mora imati ispisano poslovno ime, odnosno firmu, niti njegov znak. tako da je ova obaveza ostala samo za autobuse i teretna motorna vozila.

Problem 6.4: Svakodnevno popunjavanje i overa putnih naloga za sva vozila i njihova evidencija i čuvanje

Obaveza svakodnevnog popunjavanja i overe putnih naloga za sva vozila oduzima dosta vremena.

Delimično rešeno: Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju koji je stupio je na snagu 17. maja 2011. godine ukinuta je obaveza vođenja putnog naloga za putničke automobile privrednih subjekata kojima se obavlja prevoz (što znači i prevoz za sopstvene potrebe). Što se tiče putničkih automobila u svojini fizičkog lica i putničkih automobila kojima se obavlja auto-taksi prevoz putnika, takođe ne postoji obaveza vođenja putnog naloga što je bilo i pre ovih izmena. Pored toga ukinuta je obaveza overe putnog naloga od strane lica odgovornog za kontrolu tehničke ispravnosti vozila. U u ostalim vozilima (osim gore navedenih za koje važi oslobođenje) kojima se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju mora da se nalazi putni nalog popunjen na propisan način, potpisan od strane vozača i potpisan i overen od strane ovlašćenog lica.
Prethodno je izmenama Pravilnika o sadržini, izdavanju i vođenju putnih naloga i evidenciji o izdatim putnim nalozima produženo je trajanje putnih naloga na 30 dana. Navedene izmene svakako smanjuju troškove privredi, ali ipak nisu u potpunosti ukinule ovu obavezu.

Problem 7.3: Zahtev da izvodi iz evidencije o ličnim stanjima ne budu stariji od šest meseci

Problem nepotrebnog izdavanja izvoda iz knjiga rođenih, umrlih, venčanih i knjige državljana RS sa ograničenim rokom trajanja, koji nisu stariji od šest meseci, iznet je u većem broju podnesaka.

Rešeno: U martu 2009. godine je stupio na snagu novi Zakon o matičnim knjigama, kojim je rešen ovaj problem. Članom 82. stav 2. navedenog zakona, propisano je da Izvodi iz matičnih knjiga nemaju ograničeni rok važenja, a da je za upotrebu izdatog izvoda iz matične knjige koji ne sadrži poslednje podatke upisane u matičnu knjigu odgovorno je lice koje ga stavi u pravni saobraćaj.

Problem 9.1: Obaveza prijavljivanja stranaca po dolasku u zemlju

Organizacije, kao i pojedinici, koji pružaju usluge strancima uz naplatu, kao i lica kod kojih stranci dolaze u posetu, dužni su da nadležnom organu prijave boravak stranca u roku od 12 časova od čina pružanja usluge smeštaja stranca, odnosno od dolaska stranca u posetu.

Delimično rešeno: Novi Zakon o strancima je počeo da se primenjuje od aprila 2009. godine. Obaveza prijavljivanja stranaca je ostala i u novom zakonu, ali je rok za prijavu stranaca koji koriste uslugu smeštaja u Srbiji produžen sa 12 na 24 sata i izričito predviđena mogućnost da se prijava obavi elektronskom poštom (član 75. stav 5.)

Problem 9.2: Registracija vozila

Registraciju vozila obavljaju kako građani tako i preduzeća. Obavezno je izvršiti tehnički pregled, platiti dažbine i čekati u ogromnim redovima jedanput godišnje.

Delimično rešeno: Zakonom je predviđeno da Registracionu nalepnicu može izdavati i pravno lice koje je ovlašćeno za vršenje tehničkog pregleda vozila i koje dobije ovlašćenje od Ministarstva unutrašnjih poslova za vršenje tih poslova. Pravilnikom o registraciji motronih i priključnih vozila i to čl. 57-60 propisani uslovi za dobijanje ovlašćenja za izdavanje registracione nalepnice.

Problem 12.2: Overa potpisa i ugovora

Praksa zabrane izlaska sudskih službenika na teren radi overe određenih dokumenata, uz naknadu, postoji samo u Beogradu.

Rešeno: U Zakonu o javnom beležništvu članom 20. Stav 2. predviđeno je da komora može dozvoliti javnom beležniku da povremeno obavlja poslove i izvan svog službenog sedišta, ako to zahtevaju objektivne potrebe stanovništva. Takođe, Prvi osnovni sud u Beogradu, pruža mogućnost da ukoliko stranke nisu u mogućnosti da lično pristupe u Sud radi overe dokumenata, službenici suda koji vrše overu dokumenata izvršiće overu na dogovorenoj lokaciji sa strankom. Overa na licu mesta se unapred zakazuje.

Problem 13.1: Poslovanje preduzetnika za vreme bolovanja osnivača

Preduzetnik koji samostalno obavlja delatnost, tj. nema zaposlenih radnika, u slučaju odlaska na bolovanje mora da podnese molbu za prekid samostalne delatnosti Agenciji za privredne registre.

U sprovođenju

Problem 13.2: Postupanje nadležnih organa prilikom gašenja privrednog subjekta

Agencija za privredne registre, prilikom gašenja privrednog subjekta, ne obaveštava o tome Poresku upravu, koja samim tim nije u mogućnosti da u takvim slučajevima sprovede propisane procedure iz Uredbe o postupanju državnih organa, organizacija i pravnih lica prema neaktivnim privrednim subjektima bri-sanim iz registra privrednih subjekata.

Rešeno: Ovaj problem je rešen jednošalterskim sistemom, odnosno međusobnom razmenom podataka izmedju Agencije za privredne registre i Poreske uprave, kao i Agencije za privredne registre i NBS. Pored toga doneta je i Odluka o načinu, uslovima i naknadama za preuzimanje podataka u elektronsoj formi o statusnim i drugiom promenama pravnih i fizičkih lica registrovanih u Agenciji za privredne registre.

Problem 13.4: Procedura prijave zaposlenih na obavezno osiguranje

Prilikom prijave novozaposlenih radnika na obavezno osiguranje potrebno je izvršiti prijavu radnika kod tri različite institucije, i to kod: Nacionalne službe za zapošljavanje, Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Fonda za zdravstveno osiguranje.

Rešeno: Član 11. Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja propisuje postupak registracije osiguranika i osiguranog lica u Centralni registar i to podnošenjem jedinstvene prijave u elektronskom obliku. Takođe, Uredbom o sadržini, obrazcu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja propisan je jedinstveni obrazac prijave na obavezno socijalno osiguranje – M obrazac.

Problem 14.2: Izveštavanje o poslovaju sa inostranstvom

Zakonom o deviznom poslovanju u članu 37. propisano je da Narodna banka Srbije propisuje rezidentima obavezu izveštavanja o plaćanju, naplaćivanju i prenosu po poslovima platnog prometa iz čl. 32. i 34. Zakona.

U sprovođenju