Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) uz podršku USAID Projekta za bolje uslove poslovanja (USAID BEP), predstavila je danas 19. aprila u Medija centru rezultate Studije o parafiskalnim nametima na privredu.

O tome koliko parafiskalni nameti predstavljaju opterećenje za firme i privredu u celini, govorili su: Džo Lauter, USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, Milan Simić, NALED-a, Nikola Altiparmakov, Fiskalni savet, Amalija Pavić, AmCham Srbija, Branko Radulović, Balkanski centar za regulatornu reformu, Darko Vukobratović, Contango d.o.o. i Dušan Vasiljević, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja.

Rezultati Studije pokazuju da postoji preko 370 različitih taksi i nameta koje preduzeća u Srbiji moraju da plate, a da pritom zauzvrat dobijaju malo ili ništa. Ovi nameti u prethodnoj godini napunili su državni budžet sa 730 miliona evra, što predstavlja dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Drugim rečima, to je oko 40 odsto direktnih stranih investicija u Srbiji u 2011. godini. Rezultati pokazuju i to da od ukupno 370 neporeskih taksi, u 2011. postoje podaci trezora za 77, a opterećenje po osnovu ovog broja taksi iznosi 570 evra godišnje po jednom zaposlenom u privredi.

Džo Lauter, direktor Projekta USAID-a za bolje uslove poslovanja, istakao je da verovatno postoji i više od 370 nameta i pozvao sve privrednike da prijave opterećenja koja nisu bila obuhvaćena tokom istraživanja za potrebe ove Studije.

„Došli smo do iznosa od 730 miliona evra različitih nameta koji su u 2011. godini prošli kroz račun Uparve za trezor, ali se mnogo drugih naplaćuje mimo Trezora i predstavlja sopstvene prihode posebnih regulatornih agencija i javnih preduzeća“ – istakao je Lauter.

Milan Simić, programski koordinator NALED-a, rekao je da se od početka svetske ekonomske krize, beleži trend povećanja neporeskih nameta, pa je tako na primer u 2011. godini, prihod od neporeskih nameta povećan je za 22 odsto u odnosu na 2009. godinu.

„Veliki problem je što su ti nameti nepredvidivi, što može da odbije potencijalne investitore koji u studijama izvodljivosti ne mogu od konsultanata da dobiju precizne podatke o troškovima. “- istakao je Simić.

Rezultati Studije ukazuju i na to da država velikim brojem nameta opterećuje ulazak novih igrača na tržište.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, naveo je primer investitora koji je nedavno odustao od Srbije, i prešao u susednu Hrvatsku.

„Investitorima treba sigurnost i predvidivost poslovnog okruženja. Neophodan je predvidiv i održiv poreski sistem. Ako bi država eliminisala parafiskalne namete, tu sumu bi mogla da nadoknadi i ukidanjem investicionih kredita“ - rekao je Altiparmakov.

Preporuka Studije je da se preispita zasnovanost neporeskih nameta, a u nekim slučajevima i njihova zakonitost, kao i da se uvede sistem u kojem se nameti ne bi mogli uvoditi ili suštinski menjati aktom Vlade bez aktivnog učešća Ministarstva finansija. Kako je rečeno na skupu cilj Studije nije da se državi uskrate prihodi, već da se uvede elementarna pravna sigurnost i predvidivost. Kako je istaknuto na skupu, to se može postići na osnovu sledećih preporuka:

- Sistem javnih prihoda strogo uređen i pod ključnom nadzornom ulogom ministarstva zaduženog za poslove finansija;

- Donošenje sistemskog zakona kojim bi se uredila oblast javnih prihoda i javnih rashoda;

- Neophodna je precizna klasifikacija i razvrstavanje svih fiskalnih formi koje postoje u sistemu;

- Analiza svrsishodnosti postojanja nameta koji ne pokazuju značajniji fiskalni kapacitet, kao i integracija sličnih nameta;

- Treba ukinuti najveći broj naknada koje se plaćaju za upise, potvrde, dozvole, uverenja, licence i sl. kada te radnje sprovode zaposleni u organima državne uprave, lokalne samouprave i u javnim agencijama;

- Da dosadašnji sopstveni prihodi organa uprava i agencija postanu prihodi budžeta, a da se ti javni entiteti finansiraju iz budžeta, dakle pre svega iz poreza;

- Pojedine naknade su legitimne i treba ih ostaviti na snazi (na primer, neke naknade za zagađenje životne sredine ili korišćenja prirodnih bogastava) – u tim slučajevima, treba razmotriti njihovo prevođenje u režim poreza, iz razloga transparentnosti i pravne sigurnosti.

Preuzmite:

NALED - Parafiskalni Nameti

Prezentacija Studije Parafiskalnih nameta