Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kreirala je Compendium - Pregled programa za podršku privredi. Ova baza podataka predstavlja svojevrstan pretraživač programa finansijske, konsultantske i druge pomoći privredi i opštinama koju pružaju republički i pokrajinski organi, strani donatori i fondovi.

Compendium je pre svega namenjen malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima, kao i opštinama, koje nemaju adekvatan pristup informacijama ili nemaju interne kapacitete da istražuju, prate, prikupljaju i analiziraju podatke o različitim vidovima podsticaja privredi.

Takođe, Compendium je namenjen i početnicima koji žele da pronađu informacije o načinima finansiranja nabavke opreme, konsultantskih usluga i drugih oblika podrške neophodnih za otpočinjanje poslovanja, a služiće i organizacijama koje se bave podrškom MSP sektoru, kako bi one imale adekvatan uvid u to kakvi programi već postoje, a kakve programe bi trebalo planirati i dizajnirati.

Compendium je rezultat postojanja niza različitih programa podrške privredi koji se periodično pojavljuju, ali informacije o tim programima tim NALEDa je objedinio i integrisao na jednom mestu. Ova baza podataka je rezultat stvarne potrebe za efikasnim mehanizmom za praćenje republičkih, pokrajinskih, donatorskih, i drugih podsticajnih i razvojnih programa namenjenih privredi.

Konkursi u bazi podataka su postavljeni prema redosledu objavljivanja.

IPA je nova reč koja je ušla u naš rečnik pre dve tri godine a koja se toliko odomaćila da se upotrebljava u različitim konekstima i u mnogim prilikama. Međutim mali broj ljudi zna šta zaista znači i šta stoji iza nje. Većina zna da su to predpristupni fondovi namenjeni zemljama budućim EU članicama od strane Evropske Komisije. Bolje informisani znaju da se ona sastoji od pet komponenti, od kojih dve možemo odmah da koristimo i to one za unapređenje institucionalnog kapaciteta i za prekograničnu saradnju a ostale tri namenjene regionalnom, ruralnom i razvoju ljudskih resursa kada ispunimo neke institucionalne uslove i jedan vrlo važan politički – da postanemo zemlja kandidat. Obično se još zna da je to oko 190 miliona eura godišnje koje sada dobijamo. Ovde se znanje o IPA fondovima kod većine iscrpljuje. Upravo zato reč IPA mnogi zlo/upotrebljavaju, a najčešće političari kada nam govore da će sutra biti bolje upravo zbog IPA fondova. Pa hoće li? Naravno da hoće jer čim neko, a u ovom slučaju EU, transferiše pare od njih ka nama logično da će nama biti bolje. Ne samo to, u pravu su oni koji kažu i da nije sve u parama, jer ćemo se sa tim parama naučiti i da pišemo projekte, da sarađujemo sa susednim zemljama, unapređivaćemo naše institucije, koje će onda kao takve da još više doprinose ostvarivanju većeg bogatstva koje će se prelivati ka građanima. Upravo zato nije pravo pitanje hoće li nam od IPA fondova biti bolje jer je odgovor lak – biće nam bolje. Pravo pitanje je koliko će nam biti bolje? Kada će nam biti bolje? Kome će biti malo više bolje a kome manje?

Saznajte više...