U Republici Srbiji došlo je do promene vlasništva nad društvenom svojinom koja je postala vlasništvo Republike Srbije. Onaj ko hoće da realizuje «green field investiciju» mora da bude svestan da kupovinom zemljišta u Republici Srbiji postaje samo korisnik tog zemljišta, a ne i vlasnik, što ostaje država. Takođe, onaj ko kupi zemljište od društvenog preduzeća na tom zemljištu postaje korisnik, a ne vlasnik. Suprotno tome, onaj ko kupi zemljište od vlasnika - fizičkog lica, postaje novi vlasnik tog zemljišta.

Problem koji iz ovog proističe je da ako je investitor na delu zemljišta na kome želi da gradi vlasnik, a na drugom korisnik, ne može da formira «jedinstvenu građevinsku parcelu» koja je uslov za dobijanje odobrenja za izgradnju.

Građani koji su kupili stan i koji žele da uknjiže vlasništvo, imaju problem prilikom pribavljanja potvrde o izmirenju svih dugova prema prodavcu (firmi koja je izgradila nekretninu), u slučaju kada je od zaključenja kupopodajnog ugovora proteklo 20 ili više godina. Mnoga preduzeća od kojih je potrebno tražiti potvrdu su u stečaju ili još nemaju definisanog pravnog sledbenika. Za neka preduzeća podaci iz registra Agencije za privredne registre su netačni (adrese, telefoni, odgovorna lica), te je nemoguće doći do privrednog subjekta koji treba da izda potvrdu.

Za dobijanje urbanističke dozvole potrebno je 7 saglasnosti i rešenja, a za građenje 10 različitih rešenja, saglasnosti i mišljenja. Sva dokumenta se pribavljaju od različitih nadležnih organa. I pored brojnih dokumenata koje je potrebno prikupiti, mnogo veći problem je neopravdano dug rok u kojem te dokumente izdaju nadležni organi. Predlaže se da se smanji broj potrebnih rešenja i saglasnosti u smislu neophodne saradnje nadležnih organa, kao i da se propiše maksimalni rok od 8 dana za izdavanje svake pojedine dozvole, rešenja i/ili saglasnosti.

Plan detaljne regulacije koji donosi skupština grada Novog Sada nema nikakva pravno obavezujuća dejstva prilikom dobijanja dozvola i saglasnosti. Na osnovu ovog plana ne mogu da se ostvare prava prilikom traženje različitih saglasnosti od javnih preduzeća. Na primer: Planom detaljne regulacije je promenjena namena zemljišta koje je prešlo iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Nakon toga investitori moraju od javnog preduzeća za vodovod i kanalizaciju da traže koordinate i mogućnost priključka na mrežu, umesto da je to sve već uređeno donetim planom.