Arhiva za kategoriju » 06. OPOREZIVANJE «

IZMENA PRIJAVE PDV
ponedeljak, novembar 10th, 2008 | Autor: admin
6. OPOREZIVANJE
6.1. IZMENA PRIJAVE PDV
OPIS PROBLEMA
REŠENJE PROBLEMA
Zakon o PDV-u propisuje obavezu da poreski obveznik obavesti Poresku upravu u roku od pet dana o promeni naziva ili drugog podatka iz evidencione PDV prijave. Poreska uprava kao datum promene podatka, od kog dana se računa ovaj rok, uzima datum donošenja rešenja Agencije za privredne registre. Ovo bez obzira na činjenicu da to, kao i svako drugo upravno rešenje, postaje konačno i proizvodi pravno dejstvo tek trenutkom dostavljanja stranci. Obveznici van Beograda dobijaju rešenja APR sa zakašnjenjem od pet ili više dana od dana koji je u rešenju označen kao dan donošenja. Ovo ne bi bio problem kada bi Poreska uprava obvezniku računala rok koji bi tekao od dana dostavljanja rešenja APR. Kako to nije slučaj, u praksi se dešava da poreski obveznik, bez svoje krivice, shodno članu 60. stav 1. tačka 15. Zakona o porezu da dodatu vrednost bude kažnjen novčanom kaznom od 100.000,00 dinara do 1.000.000,00 dinara kao pravno lice, a da odgovorno lice bude kažnjeno novčanom kaznom od 10.000,00 dinara do 50.000,00 dinara, jer je propustio rok koji je počeo da teče pre nego što je on za njega saznao. Štaviše, članom 29. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admistraciji predviđena je obaveza Agencije za privredne registre da dostavlja obaveštenje Poreskoj upravi o izvršenom upisu u Registar privrednih subjekata i o promeni podataka od interesa za promet. APR to i čini, ali Zakon obavezuje poreske obveznike da istovremeno sa APR obaveštavaju Poresku upravu i dostavljaju joj identične podatke.
Predlažemo da se izvrši izmena člana 38. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost u smislu propisivanja roka od 15 dana u kojem obveznik mora da podnese pismeno obaveštenje nadležnom organu o izmeni svih podataka iz evidencione prijave, te takođe predlažemo da kao prvi dan roka bude označen dan kada poreski obveznik dobije odgovorajuću odluku nadležnog državnog organa o izvršenoj promeni.
PROPISI

Član 38. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispravka, 61/2005 i 61/2007).

Nadležni organ: Ministarstvo finansija - Sektor za fiskalni sistem, u vezi odgovarajućih izmena i dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vezi stvaranja efikasnijeg informacionog sistema za komunikaciju između državnih organa.
Kategorija: 06. OPOREZIVANJE, Predlozi iz lavirinta  | Ostavite komentar
OBRAČUN PDV NA DAN KADA JE IZVRŠEN PROMET ROBE I USLUGA
ponedeljak, novembar 10th, 2008 | Autor: admin
6. OPOREZIVANJE
6.2. OBRAČUN PDV NA DAN KADA JE IZVRŠEN PROMET ROBE I USLUGA
OPIS PROBLEMA
REŠENJE PROBLEMA
Prema odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost, obaveza obračunavanja i plaćanja PDV nastaje najranije dana kada je izvršen promet robe i usluga, bez obzira na činjenicu kada će biti izvršena naplata potraživanja od kupaca. Obaveza obračuna PDV-a koja nastaje danom prometa dobara i usluga dovodi do čestih situacija da poreski obveznik duguje PDV za robu koju ni sam nije naplatio. Sa druge strane, ukoliko je roba plaćena avansno, Zakon nameće obavezu obračunavanja PDV-a danom kada je izvršeno plaćanje. Očigledno je da navedena rešenja nisu uzela u obzir potrebe privrede, odnosno destimulativne efekte primene pravila o nastanku obaveze na obim prometa robe i usluga.
Razmotriti izmenu odredbe člana 16. Zakona o PDV, u smislu da se utvrdi da poreska obaveza nastaje danom kada su potraživanja od kupaca naplaćena, a ne danom kada je promet dobara i usluga izvršen.
PROPISI

Član 16. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 – ispravka, 61/2005 i 61/2007).

Nadležni organ: Ministarstvo finansija - Sektor za fiskalni sistem
Kategorija: 06. OPOREZIVANJE, Predlozi iz lavirinta  | 1 komentar
PLAĆANJE PDV NA RASHODE (KALO, RASTUR, KVAR I LOM)
ponedeljak, novembar 10th, 2008 | Autor: admin
6. OPOREZIVANJE
6.3. PLAĆANJE PDV NA RASHODE (KALO, RASTUR, KVAR I LOM)
OPIS PROBLEMA
REŠENJE PROBLEMA
Uredbom o količini rashoda robe (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, propisano je da se rashod robe na koji se ne plaća PDV izražava u procentu od količine robe koja je u određenom poreskom periodu nabavljena, prerađena, proizvedena ili prodata. Količina rashoda se utvrđuje popisom koji je relativno složen i dugotrajan postupak, naročito za preduzeća i preduzetnike koji imaju širok asortiman dobara, proizvedenih ili prodatih.
Mišljenja smo da je potrebno izvršiti dopunu člana 4. stav 3. Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, u smislu utvrđivanja rashoda samo na godišnjem nivou, a na osnovu podataka godišnjeg popisa. Pri tome napominjemo da bi korist od navedenog predloga izmene Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, imao i budžet jer bi poreski obveznici sve do kraja godine uplaćivali iznos PDV-a i na vrednost neupotrebljive robe koja će biti otpisana, čime bi se praktično kreditirao budžet Republike Srbije od strane poreskih obveznika.
PROPISI

Član 4. stav 3. Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 124/2004).

Nadležni organ: Poreska uprava, u vezi odgovarajućih izmena i dopuna Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost.
Kategorija: 06. OPOREZIVANJE, Predlozi iz lavirinta  | 1 komentar
EVIDENCIJA POREZA NA DODATU VREDNOST
ponedeljak, novembar 10th, 2008 | Autor: admin
6. OPOREZIVANJE
6.4. EVIDENCIJA POREZA NA DODATU VREDNOST
OPIS PROBLEMA
REŠENJE PROBLEMA
Zakonom o porezu na dodatu vrednost, član 42., propisano je koje podatke mora da sadrži račun, odnosno drugi dokument koji služi kao račun, za svaki promet dobara i usluga. Poreska inspekcija, ukoliko utvrdi da račun nema neki od propisanih podataka, osporava obračunat porez i preduzima propisane sankcije. Kontrolni organ poreskom obvezniku ne ostavlja rok u kojem bi mogao od dobavljača da pribavi ispravan račun sa svim potrebnim podacima. Kod poreskog obveznika koji ima značajan broj faktura dobavljača, i pored predhodne kontrole i ažurnog vođenja poslovnih knjiga, može se desiti, i u praksi se dešava, da se prethodni PDV iskaže na osnovu dokumenta koji nema neki od propisanih podataka. Ovako nepostupanje po Zakonu o PDV je prekršaj iz člana 60. Zakona o PDV, za koji je propisana novčana kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara.
Usaglasiti praksu postupanja poreskih uprava kako bi se u slučajevima kada poreski obveznik nema potpunu evidenciju (u smislu da u evidenciji ima neku fakturu/račun bez propisanih podataka na njemu), uvek omogućilo da u roku od pet dana pribavi fakturu sa svim podacima od dobavljača.
PROPISI

1) Član 42., 46. i 60., Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 – ispravka, 61/2005 i 61/2007).
2) Član 2., 3. i 4. Pravilnika o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV (“Službeni glasnik RS”, br. 107/2004 i 27/2005).

Nadležni organ: Ministarstvo finansija - Sektor za fiskalni sistem, kao inicijator odgovarajućih izmena i dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Kategorija: 06. OPOREZIVANJE, Predlozi iz lavirinta  | Ostavite komentar
POVRAĆAJ VIŠE PLAĆENOG PDV-A PORESKOM OBVEZNIKU KOJI PRETEŽNO VRŠI PROMET DOBARA U INOSTRANSTVO
ponedeljak, novembar 10th, 2008 | Autor: admin
6. OPOREZIVANJE
6.5. POVRAĆAJ VIŠE PLAĆENOG PDV-A PORESKOM OBVEZNIKU KOJI PRETEŽNO VRŠI PROMET DOBARA U INOSTRANSTVO
OPIS PROBLEMA
REŠENJE PROBLEMA
Zakonom o porezu na dodatu vrednost, u članu 52. stav 4. utvrđeno je da se više plaćen PDV, iskazan u poreskoj prijavi, vraća poreskom obvezniku koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo, u roku od 15 dana od dana predaje poreske prijave. Ovaj rok je nepotrebno dug i utiče na smanjenje solventnosti preduzeća.
Potrebno je da se izvrši izmena Zakona o porezu na dodatu vrednost u smislu da se u članu 52., stav 4., propiše kraći rok za povraćaj PDV-a obveznicima koji pretežno vrše promet dobara u inostranstvo. Taj rok bi mogao biti do 5 dana. Na taj način bi se poboljšala likvidnost izvoznika i smanjili njihovi rashodi po osnovu kamata na kredite.
PROPISI

Član 52. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispravka, 61/2005 i 61/2007).

Nadležni organ: Ministarstvo finansija - Sektor za fiskalni sistem, za iniciranje odgovarajućih izmena i dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Kategorija: 06. OPOREZIVANJE, Predlozi iz lavirinta  | Ostavite komentar
NEPRIZNAVANJE TROŠKOVA PO OSNOVU REZERVISANJA NAKNADA I DRUGIH BENEFICIJA ZAPOSLENIM U PORESKOM BILANSU ZA UTVRĐIVANJE POREZA NA DOBIT
ponedeljak, novembar 10th, 2008 | Autor: admin
6. OPOREZIVANJE
6.6. NEPRIZNAVANJE TROŠKOVA PO OSNOVU REZERVISANJA NAKNADA I DRUGIH BENEFICIJA ZAPOSLENIMA U PORESKOM BILANSU ZA UTVRĐIVANJE POREZA NA DOBIT
OPIS PROBLEMA
REŠENJE PROBLEMA
U poreskom bilansu za utvrđivanje poreza na dobit preduzeća ne priznaju se troškovi po osnovu rezervisanja naknada i drugih beneficija zaposlenima, a što nije u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS). Tako, MRS–37 (Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva) predviđa, između ostalog, i obavezu rezervisanja sredstava na teret troškova u tekućem periodu za obaveze koje će nastati u narednim periodima, a po osnovu naknada i drugih beneficija zaposlenih (otpremnine pri odlasku u penziju, jubilarne nagrade, prekvalifikacije zaposlenih i druge, koje se isplaćuju u skladu sa stečenim pravima u toku trajanja i nakon prestanka zaposlenja).

Podnosilac ukazuje na problem da Zakon o porezu na dobit, u članu 22b, ovu vrstu rezervisanja ne priznaje kao trošak u poreskom bilansu za utvrđivanje poreza na dobit preduzeća.

Predlažemo da se izvrši dopuna člana 22b, Zakona o porezu na dobit preduzeća u smislu priznavanja, na teret rashoda, izvršenih dugoročnih rezervisanja po osnovu naknada i drugih beneficija zaposlenima, kao i dopuna člana 3. stav 1. tačka 5, Pravilnika o sadržini poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit preduzeća, u smislu da se u poreskom bilansu za utvrđivanje poreza na dobit preduzeća priznaju troškovi po osnovu rezervisanja naknada i drugih beneficija zaposlenima (obaveze koje će nastati u narednim periodima, na pr. otpremnine pri odlasku u penziju, jubilarne nagrade, prekvalifikacije zaposlenih i druge, koje se isplaćuju u skladu sa stečenim pravima u toku trajanja i nakon prestanka zaposlenja).
PROPISI

1) Član 22b, Zakona o porezu na dobit preduzeća (“Službeni glasnik RS”, br. 25/2001, 80/200, 43/2003 i 84/2004).
2) Član 3. stav 1. tačka 5, Pravilnika o sadržini poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit preduzeća (“Službeni glasnik RS”, br. 139/2004).

Nadležni organ: 1) Ministrarstvo finansija - Sektor za fiskalni sistem, u vezi odgovarajućih izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit preduzeća.
2) Ministar finansija, u vezi odgovarajućih izmena i dopuna Pravilnika o sadržini poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit preduzeća.
Kategorija: 06. OPOREZIVANJE, Predlozi iz lavirinta  | Ostavite komentar
POVRAĆAJ VIŠE PLAĆENOG POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA
ponedeljak, novembar 10th, 2008 | Autor: admin
6. OPOREZIVANJE
6.7. POVRAĆAJ VIŠE PLAĆENOG POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA
OPIS PROBLEMA
REŠENJE PROBLEMA
Kada je u poreskom bilansu za utvrđivanje poreza na dobit iskazana pretplata, Poreska uprava vrši povraćaj više plaćenog poreza tek pošto izvrši prethodnu kontrolu, ali ponekad traži da izvrši kontrolu poslovanja za protekih pet godina, iako ovo uslovljavanje prava poreskog obveznika da traži povraćaj preplaćenog poreza na dobit uopšte nije utvrđeno zakonom. Ovo se od strane podnosilaca shvata kao svojevrstan pritisak da odustanu od svog zahteva za povraćaj više plaćenog poreza.
Potrebno je ujednačiti praksu postupanja Poreske uprave –  kako bi se podnosiocu zahteva uvek na njegov zahtev i bez postavljanja dodatnih uslova omogućilo da koristi pravo predviđeno zakonom na povraćaj više plaćenog poreza. Smatramo da je postojeće zakonsko rešenje dobro s obzirom da je jasno predviđeno pravo poreskog obveznika na povraćaj preplaćenog poreza na dobit uz prethodno podnošenje zahteva Poreskoj upravi. Međutim, imajući u vidu da se u praksi prvostepenih organa Poreske uprave  ova norma često ne poštuje na odgovarajući način, predlažemo donošenje uputstva na nivou Poreske uprave, odnosno Ministarstva  finansija, kojim bi se jasno obavezali prvostpeni organi Poreske uprave na jednoobrazno postupanje i izričito poštovanje ove norme bez prethodnog ili naknadnog uslovljavanja poreskih obveznika.
PROPISI

Član 66. stav 4. Zakona o porezu na dobit preduzeća (“Službeni glasnik RS”, broj 25/2001, 80/2002, 43/2003 i 84/2004)

Nadležni organ: Ministarstvo finansija - Sektor za fiskalni sistem, u vezi odgovarajućih izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit preduzeća.
Kategorija: 06. OPOREZIVANJE, Predlozi iz lavirinta  | 1 komentar
IZMENA PRIJAVE PDV
ponedeljak, novembar 10th, 2008 | Autor: admin
6. OPOREZIVANJE
6.8. IZMENA PRIJAVE PDV
OPIS PROBLEMA
REŠENJE PROBLEMA
Zakon o PDV-u propisuje obavezu da poreski obveznik obavesti Poresku upravu u roku od pet dana o promeni naziva ili drugog podatka iz evidencione PDV prijave. Poreska uprava kao datum promene podatka, od kog dana se računa ovaj rok, uzima datum donošenja rešenja Agencije za privredne registre. Ovo bez obzira na činjenicu da to, kao i svako drugo upravno rešenje, postaje konačno i proizvodi pravno dejstvo tek trenutkom dostavljanja stranci. Obveznici van Beograda dobijaju rešenja APR sa zakašnjenjem od pet ili više dana od dana koji je u rešenju označen kao dan donošenja. Ovo ne bi bio problem kada bi Poreska uprava obvezniku računala rok koji bi tekao od dana dostavljanja rešenja APR. Kako to nije slučaj, u praksi se dešava da poreski obveznik, bez svoje krivice, shodno članu 60. stav 1. tačka 15. Zakona o porezu na dodatu vrednost bude kažnjen novčanom kaznom od 100.000,00 dinara do 1.000.000,00 dinara kao pravno lice, a da odgovorno lice bude kažnjeno novčanom kaznom od 10.000,00 dinara do 50.000,00 dinara, jer je propustio rok koji je počeo da teče pre nego što je on za njega saznao.
Štaviše, članom 29. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admistraciji predviđena je obaveza Agencije za privredne registre da dostavlja obaveštenje Poreskoj upravi o izvršenom upisu u Registar privrednih subjekata i o promeni podataka od interesa za promet. APR to i čini, ali Zakon obavezuje poreske obveznike da istovremeno sa APR obaveštavaju Poresku upravu i dostavljaju joj identične podatke.
Predlažemo da se izvrši izmena člana 38. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost u smislu propisivanja roka od 15 dana u kojem obveznik mora da podnese pismeno obaveštenje nadležnom organu o izmeni svih podataka iz evidencione prijave, te takođe predlažemo da kao prvi dan roka bude označen dan kada poreski obveznik dobije odgovorajuću odluku nadležnog državnog organa o izvršenoj promeni.
PROPISI

Član 38. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispravka, 61/2005 i 61/2007).

Nadležni organ: Ministarstvo finansija - Sektor za fiskalni sistem, u vezi odgovarajućih izmena i dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost
Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo i Ministarstvo za državnu upravui lokalnu samoupravu u vezi stvaranja e kasnijeg informacionoag sistema za komunikaciju između državnih organa.
Kategorija: 06. OPOREZIVANJE, Predlozi iz lavirinta  | Ostavite komentar
PORESKI KREDIT PO OSNOVU ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA
ponedeljak, novembar 10th, 2008 | Autor: admin
6. OPOREZIVANJE
6.9. PORESKI KREDIT PO OSNOVU ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA
OPIS PROBLEMA
REŠENJE PROBLEMA
Zakonom o porezu na dobit preduzeća, u članu 48, propisani su slučajevi u kojima poreskom obvezniku može da se umanji poreska obaveza. Između ostalog, propisane su i olakšice po osnovu ulaganja u osnovna sredstva. Tako, poreskom obvezniku koji izvrši ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti, priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 20% od izvršenog ulaganja, s tim što isti ne može biti veći od 50% od obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje. Za malo preduzeće priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 40% od izvršenog ulaganja, s tim što isti ne može biti veći od 70% od obračunatog poreza.
Podnosilac predlaže da bi navedene olakšice trebalo da iznose 100% od izvršenih ulaganja u osnovna sredstva i bez ograničenja u odnosu na poresku obavezu. Na taj način bi se stimulisali poreski obveznici da vrše značajnija ulaganja u osnovna sredstva i u modernizaciju procesa rada.
Predlažemo izmenu Zakona o porezu na dobit preduzeća, kako bi poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva iznosio 100% za sva pravna lica (preduzeća, preduzetnike i druga pravna lica).
PROPISI

Član 48. stav 1 i 2. Zakona o porezu na dobit preduzeća (“Službeni glasnik RS”, broj 25/2001, 80/2002, 43/2003 i 84/2004).

Nadležni organ: Ministarstvo finansija - Sektor za fiskalni sistem, u vezi odgovarajućih izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit preduzeća.
Kategorija: 06. OPOREZIVANJE, Predlozi iz lavirinta  | Ostavite komentar
KORIŠĆENJE PORESKOG KREDITA PO OSNOVU ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA
ponedeljak, novembar 10th, 2008 | Autor: admin
6. OPOREZIVANJE
6.10. KORIŠĆENJE PORESKOG KREDITA PO OSNOVU ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA
OPIS PROBLEMA
REŠENJE PROBLEMA
Zakonom o porezu na dobit preduzeća, u članu 48. stav 4., propisano je da poreski obveznik, pri obračunu obaveze za porez na dobit preduzeća, prvo koristi poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva koji je ostvario u tekućoj godini, a tek onda poreske kredite prenete iz ranijih godina. Na ovaj način može se desiti da poreski obveznik nikada ne iskoristi sve ostvarene poreske kredite. Naime, istim članom, u stavu 3., propisano je da se neiskorišćeni kredit tekuće godine može koristiti u narednim godinama, ali ne duže od deset godina.
Mišljenja smo da treba izmeniti član 48. stav 4. Zakona o porezu na dobit preduzeća u smislu da se poreskom obvezniku omogući da prvo koristi poreski kredit po osnovu ulaganja iz prethodnih godina, a zatim ostvareni poreski kredit iz tekuće godine, bez ograničavanja da se neiskorišćeni kredit mora iskoristiti u roku od 10 godina.
PROPISI

Član 48. stav 4. Zakona o porezu na dobit preduzeća (“Službeni glasnik RS”, broj 25/2001, 80/2002, 43/2003 i 84/2004).

Nadležni organ: Ministarstvo finansija - Sektor za fiskalni sistem, u vezi odgovarajućih izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit preduzeća
Kategorija: 06. OPOREZIVANJE, Predlozi iz lavirinta  | Ostavite komentar
« Prethodni unosi